Hronični stres tokom adolescencije može smanjiti plodnost u odraslom dobu

Hronični stres tokom adolescencije može smanjiti plodnost u odraslom dobu

Mužjaci pacova izloženi umerenom i ponovljenom stresu tokom adolescencije mogu imati smanjenu plodnost, prema istraživanju predstavljenom na 26. Evropskom kongresu endokrinologije, održanom 11-14. maja u Stokholmu. Ova studija baca svetlo na štetne efekte koje stres u ranom životu ima na zdravlje i može pomoći u otkrivanju budućih strategija prevencije za decu i adolescente.

Dok nivoi hormona patološki fluktuiraju – posebno tokom životnih faza kao što je pubertet – stres može izazvati previše ili premalo hormona u krvotoku. Ova hormonska neravnoteža negativno utiče na pubertet i reproduktivni sistem, sa efektima na libido, funkciju ovulacije i proizvodnju spermatozoida. Međutim, dugoročni reproduktivni efekti hroničnog stresa kod adolescenata su uglavnom nepoznati.

U ovoj studiji, istraživači iz V.P. Komisarenkov institut za endokrinologiju i metabolizam Nacionalne akademije medicinskih nauka Ukrajine, ispitao je mužjake i ženke pacova, starosti 6 meseci, nakon što su oko polovine njih pojedinačno stavili u zatvorene prostore na jedan sat svakog jutra tokom dve nedelje tokom adolescencije (30–45). dana).

Uporedili su pacove koji su bili izloženi ovim stresnim uslovima sa kontrolnom grupom i otkrili da hronični stres tokom puberteta odlaže seksualnu zrelost kod ženki, a mužjaci sporije dobijaju na težini. Kod odraslih muškaraca, broj spermatozoida je opao za 25,9%, neki spermatozoidi su bili abnormalnog oblika i tromi ili su postali nepokretni, a proces disanja kojim spermatozoidi dobijaju energiju je usporen. Pored toga, mužjaci su imali skoro dva puta niže nivoe kortikosterona – glavnog hormona stresa kod pacova, ekvivalentnog kortizolu kod ljudi.

„Naš rad je prvi koji pokazuje da čak i umereni i ponavljajući stres u adolescenciji ima dugotrajan negativan uticaj na endokrini sistem reprodukcije i prilagođavanja tela promenljivim životnim uslovima“, rekao je glavni istraživač, profesor Aleksandar Reznikov.

„Naši rezultati omogućavaju da se predvidi razvoj anomalija u reprodukciji i sistemima telesne adaptacije i osnova su za pronalaženje metoda za njihovu prevenciju.“

Profesor Reznikov je dodao: „Prvi put smo otkrili da je lipidna peroksidacija (proces u kojem oksidanti poput slobodnih radikala napadaju lipidne membrane ćelija i na kraju ih oštećuju) u jajnicima i testisima značajno povećana. Ovo, međutim, zahteva dalje istraživanje.“