Pacijenti sa hroničnom bubrežnom bolešću koji žive u najtoplijim zemljama iskusili su dodatnih 8% pad funkcije bubrega svake godine u poređenju sa onima koji žive u umerenoj klimi, otkriva nova studija istraživača sa UCL i Londonske škole higijene i tropske medicine (LSHTM).
Studija, objavljena u The Lancet Planetari Health, prva je globalna, srednjoročna analiza odnosa između hronične bolesti bubrega i toplote. Rezultati sugerišu da je toplota klinički važan faktor u lošijim ishodima za bubrežne bolesnike u vrućim zemljama, bez obzira da li je zemlja bila sa visokim ili niskim prihodima i druge zdravstvene varijable kao što je dijabetes.
Hronična bolest bubrega (CKD), koja opisuje probleme sa bubrezima zbog niza uzroka, često dovodi do postepenog gubitka funkcije bubrega tokom vremena i pogađa jednu od deset ljudi širom sveta. Kada bubrezi pacijenta više ne funkcionišu dovoljno dobro da ih održavaju u životu, neophodna je terapija zamene bubrega — dijaliza ili transplantacija bubrega.
Dok su troškovi lečenja osoba sa CKD relativno niske, terapije zamene bubrega su veoma skupe i smanjuju kvalitet života pacijenata. Samo zatajenje bubrega čini oko 3% budžeta NHS-a, a dijaliza košta 30-40.000 funti po osobi svake godine. Trenutno, oko 70.000 ljudi prima terapiju zamene bubrega u Velikoj Britaniji, sa oko 45% na dijalizi i 55% sa funkcionalnim transplantacijama bubrega.
U manje razvijenim zemljama ove terapije su često nedostupne – što znači da je otkazivanje bubrega fatalno.
Odavno je poznato da pacijenti sa CKD loše prolaze u mnogim vrućim zemljama. Ali da li toplota ubrzava napredovanje CKD, bilo je teško odgovoriti, zbog različitih stopa osnovne bolesti bubrega i drugih zdravstvenih problema, različitog pristupa medicinskoj nezi u različitim regionima, kao i potrebe za prikupljanjem standardizovanih podataka od pacijenata dok inače su dobro.
U ovoj studiji, istraživači sa UCL i LSHTM uporedili su podatke kliničkog ispitivanja CKD, koje je obezbedila AstraZeneca, sa podacima o indeksu toplote kako bi procenili da li visoki nivoi izlaganja toploti odgovaraju promenama u funkciji bubrega kod pacijenata sa CKD. Ovo je uključivalo 4.017 pojedinaca u 21 zemlji, koji predstavljaju širok spektar klimatskih uslova, kao i mešavinu zemalja sa srednjim i visokim prihodima.
Analiza je pokazala da pacijenti koji žive u veoma vrućim klimama imaju dodatnih 8% opadanja funkcije bubrega svake godine u poređenju sa onima koji žive u umerenoj klimi. Nije bilo razlike u vezi između toplote i funkcije bubrega prema nacionalnom dohotku ili da li je pacijent imao prekomernu težinu, visok krvni pritisak ili dijabetes.
Profesor Ben Kaplin, stariji autor studije sa Odseka za medicinu UCL, rekao je: „Već smo znali da osobe sa bolestima bubrega imaju lošije ishode u mnogim vrućim, siromašnim zemljama širom sveta. Ali do sada je bilo nemoguće reći da li je temperatura i vlažnost vazduha je važan pokretač progresije bolesti ili je to posledica pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, životnih uslova, ishrane, dijabetesa i čitavog niza drugih faktora.
„Naši nalazi sugerišu da sama izloženost toploti, na nivoima koje doživljavaju pojedinci koji žive u toplijim delovima sveta, uzrokuje brže pogoršanje funkcije bubrega kod onih sa već postojećom hroničnom bolešću bubrega i do stepena koji je značajan za pacijente.
„Jasno je da je ovo zabrinjavajuće s obzirom na to da planeta postaje toplija zbog klimatskih promena. Ali sada kada dokazi sugerišu da je toplota važna, možemo testirati intervencije da uradimo nešto po tom pitanju, bilo da je to kroz hidrataciju, izbegavanje direktnog izlaganja suncu ili druge mere za borbu protiv efekata ekstremne toplote“.
Kako je studija posmatrala samo pacijente sa CKD, rezultati ne pružaju uvid u odnos između toplote i funkcije bubrega kod ljudi sa normalnim bubrezima.
Profesorka Dorotea Nič, viši autor studije sa Londonske škole higijene i tropske medicine, rekla je: „Vruće zemlje u našoj studiji variraju u pogledu ekonomskog statusa, od bogatih zemalja poput SAD i Japana do zemalja sa srednjim prihodima kao što su Vijetnam, ali naši nalazi nisu objašnjeni BDP-om Pristup merama kao što su klimatizacija i lako dostupna voda za piće, koje bi se mogle koristiti za smanjenje uticaja toplote, nisu uvek dostupne pacijentima.
Globalno grejanje je sve veća pretnja ljudima i planeti. Prosečna površinska temperatura je sada 1,1 C toplija nego što je bila pre industrijske revolucije. Naučnici kažu da svet mora zadržati ovo povećanje na 1,5 C kako bi se održala klima pogodna za život i izbegli najgori klimatski uticaji, ali sadašnji napredak u smanjenju emisije ugljenika bi do 2100. godine doveo do povećanja od 3 C.
Profesor David Vheeler, stariji autor studije sa UCL odeljenja za medicinu, rekao je: „Na kraju, naši nalazi pokazuju da je veća verovatnoća da će pacijenti sa hroničnom bolešću bubrega u vrućim zemljama završiti na dijalizi ili će im biti potrebna transplantacija bubrega, od kojih su oba spasavaju živote, ali takođe utiču na kvalitet života i skupi su tamo gde su dostupni.
„Nažalost, neke od najtoplijih zemalja su takođe one u kojima terapije zamene bubrega nisu dostupne, što predstavlja veliku zabrinutost za pojedince i sisteme javnog zdravlja.“
