Studija koju su vodili naučnici iz Sanford Burnham Prebis-a sugeriše potpuno novi pristup lečenju raka pankreasa. Istraživanje pokazuje da hranjenje tumora imitacijom važne hranljive materije gubi gorivo koje im je potrebno da prežive i rastu. Metoda, opisana u časopisu Nature Cancer, korišćena je u ranim kliničkim ispitivanjima za rak pluća. Međutim, jedinstvena svojstva raka pankreasa mogu učiniti strategiju još jačim kandidatom za pankreas.
„Rak pankreasa se mnogo više oslanja na hranljivi glutamin od drugih karcinoma, tako da terapije koje mogu da ometaju sposobnost tumora da pristupe glutaminu mogu biti veoma efikasne“, kaže stariji autor Cosimo Commisso, dr., direktor i vanredni profesor u Sanford Burnham Prebisu.
Rak pankreasa je relativno redak i čini samo 3% svih karcinoma. Međutim, ima jednu od najnižih stopa preživljavanja među kancerima: većina ljudi živi samo tri do šest meseci nakon što im je dijagnostikovana ova bolest.
„Tokom protekle decenije došlo je do značajnog poboljšanja u stopama preživljavanja za rak pankreasa, ali one se i dalje kreću oko samo 10%“, kaže Commisso. „Postoji velika potreba za novim tretmanima za ove vrste raka.“
Jedan od izazova lečenja karcinoma pankreasa ima veze sa fizičkim svojstvima samih tumora.
„Tumori pankreasa imaju tendenciju da budu upakovani u gusto vezivno tkivo koje ih drži inkapsuliranim od ostatka tela i prekida njihovo snabdevanje kiseonikom“, kaže Commisso. „Kao posledica toga, ovi karcinomi razvijaju jedinstvena metabolička svojstva u poređenju sa drugim tumorima, i to je nešto što bismo možda mogli da iskoristimo sa novim tretmanima.“
Jedna od metaboličkih karakteristika raka pankreasa je da se u velikoj meri oslanja na glutamin za proizvodnju energije za rast i preživljavanje. U prošlosti, naučnici su pokušavali da blokiraju pristup glutaminu kako bi usporili rast tumora pankreasa, ali to je lakše reći nego učiniti.
Nova metoda se oslanja na molekul zvan DON koji ima strukturne sličnosti sa glutaminom, ali se zapravo ne može koristiti kao izvor hranljivih materija. Proučavajući miševe, istraživački tim je otkrio da DON značajno usporava rast tumora pankreasa i zaustavlja širenje tumora.
Iako je DON bio u stanju da spreči tumore pankreasa da koriste glutamin, ćelije raka pankreasa mogu da koriste druge hranljive materije za rast u odsustvu glutamina. Da bi se borili protiv ovog efekta, istraživači su kombinovali DON sa postojećim tretmanom raka koji blokira metabolizam asparagina, drugog važnog hranljivog materija. Kombinovani tretman je imao sinergistički efekat, pomažući u sprečavanju širenja tumora pankreasa na druge udaljene organe, kao što su jetra i pluća.
„Sa DON-om, ćelije raka ne mogu da koriste glutamin, ali mogu da počnu da zavise od drugih hranljivih materija kao rezervne kopije, uključujući asparagin“, kaže Commisso. „Mislili smo da ako bismo mogli da ih sprečimo da koriste glutamin i asparagin, tumori bi ostali bez mogućnosti.“
Iako je ovo prvi put da je ova kombinacija tretmana predložena za bilo koji karcinom, pristup samostalnog korišćenja DON-a je već napredovao do ranih kliničkih ispitivanja raka pluća.
„Ovo je posebno uzbudljivo, jer bi njegovo dalje istraživanje za pacijente sa karcinomom pankreasa moglo biti relativno jednostavno, pošto dizajn studija postoji za druge solidne tumore“, dodaje Commisso. „Ovo bi moglo da promeni igru za rak pankreasa, a već se dešava mnogo pretkliničkog rada potrebnog da se to racionalizuje.“