Sumnja se da obroci ispunjeni kalorijama sa malo ishrane utiču na donošenje odluka i izazivaju zamku za prekomernu težinu.
Esther Aarts ima upozorenje za ljubitelje brze hrane širom sveta: takve dijete ne samo da proširuju struk, već i izazivaju upalu mozga.
Profesor nutricionističke neuronauke na Univerzitetu Radboud u Holandiji, Aarts naziva dvostruki udar ‘spiralom gojaznosti’ koja ljude zarobljava u nezdravim navikama u ishrani.
Ona vodi istraživački projekat koji istražuje uticaj ishrane ljudi na donošenje odluka.
„Hrana koju biramo ima uticaj na naše telo i na naš mozak“, rekao je Arts. „Ovo stvara spiralu gojaznosti u kojoj ono što jedemo može da utiče na naš imuni sistem, a ovo, zauzvrat, može uticati na naš mozak.“
Njen projekat se zove OBESITI_SPIRAL i traje pet godina do oktobra 2025. Pretpostavka je da ljudi sa upalom mozga koja je rezultat brze hrane kao što su hamburgeri, čips i bezalkoholna pića imaju manje energije za pripremu ili traženje drugih jela.
„Postoji mnogo dokaza da, ako postoji upala u mozgu, ne želite ništa da radite, ne želite da trošite napor“, rekao je Arts.
Gojaznost je brzo rastuća pojava u EU, koja sada zaostaje samo za SAD u odnosu na populaciju koja je klinički gojazna ili ima višak kilograma.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2022. godine, skoro 60 odsto odraslih u Evropi i jedno od treće dece pati od problema sa prekomernom težinom.
Kao odgovor, zdravija ishrana je postala glavni cilj politike EU, uključujući niz istraživačkih inicijativa grupisanih u okviru pod nazivom Hrana 2030.
Brza hrana, koja takođe obično uključuje pice, sendviče, mafine i mlečne šejkove, generalno je bogata rafinisanim šećerima i nezdravim mastima i ima malo vitamina, minerala i vlakana.
„Ima puno kalorija, ali nema puno ishrane“, rekao je Aarts. „Uz brzu hranu, mogli biste da dobijete sve kalorije za dan u jednom obroku, ali ćete biti gladni sat vremena kasnije.
Ljudi koji jedu velike količine ove vrste hrane imaju veću verovatnoću da imaju hroničnu upalu, koja takođe stiže do mozga, kao rezultat povećanog masnog tkiva u stomaku. To može dovesti do promena u dopaminskim procesima, koji daju osećaj zadovoljstva, zadovoljstva i motivacije.
„Kod gojaznosti, postoji 50% šanse da imate upalu niskog stepena u telu“, rekao je Arts. „Ovo može da potroši 30% vaše energije, tako da ima samo manje energije za ulaganje napora na druge stvari.
Njeno interesovanje za to kako hrana utiče na mozak počelo je tokom postdoktorske pozicije na Kalifornijskom univerzitetu u SAD od 2010. do 2012. godine.
Rastući trend gojaznosti u SAD, kao iu određenim delovima Evrope, podstakao je Aartsa da se fokusira na to kako ljudi doživljavaju hranu kao nagradu i kako dijete može promeniti donošenje odluka na načine koji jačaju nezdrave navike u ishrani.
OBESITI_SPIRAL se fokusira na veze između onoga što ljudi jedu, uticaja na imuni sistem i uticaja na donošenje odluka.
Tim koristi skeniranje mozga i biološka merenja da bi posmatrao šta se dešava u mozgu kada ljudi donose odluke o hrani – i kakav uticaj to ima na telo.
„Mi samo želimo da vidimo veze sa upalom i razumemo kako je dopaminski sistem uključen“, rekao je Aarts.
Ona sumnja da zapaljenje tela koje je rezultat nezdrave ishrane dovodi do toga da ljudi ulažu manje napora pri izboru hrane.
Tako, na primer, umesto da kupujete i pravite obrok, izbor bi bio da izaberete laku i brzu opciju sa više kalorija i manje hranljivih materija. To zauzvrat dovodi do više telesne masti i upale.
„Ponekad ljudi misle da je gojaznost to što su ljudi lenji i ja zaista želim da pokažem da li postoji biološki razlog iza odluke da se ne uloži napor“, rekao je Arts. „Onda možda možemo naći rešenja za ovo.“
Pošto značajno povećava rizik od hroničnih bolesti uključujući dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i neke vrste raka, gojaznost ima značajnu cenu za društvo u celini.
Arts je rekao da ljudi moraju da budu svesni i rizika po mentalno zdravlje koji proističu iz gojaznosti.
„To je takođe povezano sa depresijom“, rekla je ona. „I to je povezano sa Alchajmerovom bolešću kasnije u životu.“
Prema sadašnjim trendovima, prekomerna težina i gojaznost bi mogli da koštaju globalnu ekonomiju 2035. godine više od 3,7 biliona evra potencijalnog prihoda, ili skoro 3% svetskog bruto domaćeg proizvoda, prema izveštaju iz 2023. godine.
Veze između hrane, upale i zdravlja takođe su od interesa za profesora Nikolu Galjanija sa Univerzitetskog medicinskog centra Hamburg-Ependorf, ili UKE, u Nemačkoj.
Gagliani je stručnjak za T ćelije — jednu od dve glavne ćelije imunog sistema. Ostale su B ćelije.
B ćelije proizvode antitela koja napadaju bakterije, viruse i toksine. T ćelije štite telo na drugačiji način: uništavanjem ćelija koje su i same preuzele viruse ili su postale kancerogene.
Gagliani je vodio istraživanje o uticaju hrane na aktivnost T ćelija. Pod nazivom Diet-namic, projekat je trajao od decembra 2016. do novembra 2022.
„Bio sam radoznao u vezi sa ishranom jer je jedenje nešto što radimo svaki dan, nekoliko puta dnevno“, rekao je Galjani. „Želeo sam da vidim koliko je brz uticaj unosa hrane na T ćelije.“
Diet-namic tim je već znao da je crevna mikrobiota visoko povezana sa T ćelijama i, posebno, sa imunološkim odgovorom.
Gagliani je bio radoznao da li promene u ishrani takođe mogu da promene mikrobiotu i, kao rezultat, imuni sistem.
„Ono što nije bilo jasno je koliko je brza veza između onoga što jedete i načina na koji vaš imuni sistem reaguje na to“, rekao je on. „T ćelije su orkestrator imunološkog odgovora. One u osnovi mogu dekodirati okruženje i reći imunološkom sistemu kako da reaguje.“
Kroz studije sa miševima, kao i studiju na šest ljudskih dobrovoljaca, istraživači su otkrili da se imuni sistem zaista brzo i značajno menja kao odgovor na promene u ishrani.
„U studijama na miševima pokazujemo da, čim pređete sa dobre na lošu ishranu, T ćelije su oštećene i verovatnoća infekcije se povećava“, rekao je Gagliani.
U ovom istraživanju, dobra ishrana bila je ishrana bogata vlaknima, koja mikrobiota metaboliše u kratkolančane masne kiseline. Oni su fundamentalni za funkciju T ćelija.
Druga studija se fokusirala na pacijente sa rakom pankreasa i pratila je kako se to odnosi na njihovu crevnu mikrobiotu.
Određene kombinacije mikroba u crevima proizvode metabolit triptofana koji povećava efikasnost hemoterapije. Triptofan je esencijalna aminokiselina koja se može dobiti samo hranom.
Ovo potvrđuje vezu između ishrane i imunog sistema i signalizira da izbor hrane može izazvati brze promene u zdravlju ljudi. Takođe sugeriše potencijal za korišćenje preporuka o ishrani kao deo medicinskih tretmana.
„Ovo istraživanje nam sugeriše da je važno ono što jedete“, rekao je Galjani. „I to nije samo u periodu od nekoliko godina, već je svaki put kada izaberete šta ćete jesti verovatno važno.“
