Hormonski kontraceptivi koje uzimaju adolescenti mogu uticati na razvoj mozga na način koji menja prepoznavanje rizika, sugeriše nova studija na pacovima.
Naučnici sa Državnog univerziteta u Ohaju istražuju kako uobičajeni sintetički hormoni koji se koriste za kontrolu rađanja utiču na prefrontalni korteks, oblast mozga koja nastavlja da se razvija tokom adolescencije.
Istraživači su otkrili da se mijelinizacija, formiranje zaštitnog omotača na aksonima koji izlaze iz glavnog tela moždanih ćelija, povećala kod pacova kojima je davana hormonska kontrola rađanja u poređenju sa nelečenim pacovima, dok se broj imunih ćelija mozga smanjio. U testovima ponašanja, tretirani pacovi su takođe pokazali znake impulsivnosti.
„Pacovima počinjemo da uzimamo hormonske kontraceptive čim prođu kroz pubertet i dajemo ih tokom adolescencije, a zatim obavljamo zadatke ponašanja na pragu odraslog doba“, rekla je Benedeta Leuner, ko-autor studije i vanredni profesor psihologije na Ohio State.
„Do kraja adolescencije, impulsivnost ne bi trebalo da bude toliko važna, ali izgleda da to nije slučaj — što, iako je veoma spekulativno, sugeriše da bi hormonska kontracepcija mogla odugovlačiti sazrevanje mozga.“
Pored toga, studija je bila prva koja je otkrila sintetičke oblike ovih hormona u moždanom tkivu adolescenata pacova.
„Sada znamo da ovi sintetički hormoni zapravo dospevaju do mozga, što je važno. Niko to nikada nije pokazao u adolescenciji“, rekao je Leuner.
Studija je predstavljena na poster sesiji 12. novembra 2023. na Neuroscience 2023, godišnjem sastanku Društva za neuronauku.
Procenjuje se da dve od pet tinejdžerki u Sjedinjenim Državama imaju seksualne odnose između 15 i 19 godina. Među onima koji koriste kontrolu rađanja, skoro 5% koristi hormonske kontraceptive — proizvode koji se takođe prepisuju za lečenje akni i obilnih menstruacija.
Bihevioralni neuronaučnici iz države Ohajo kažu da je važno razumeti efekte hormonske kontrole rađanja na mozak u razvoju kako bi pojedinci mogli da izmere rizike i prednosti svojih izbora za reproduktivno zdravlje.
Istraživači su dali kombinaciju sintetičkog estrogena i progesterona koji se obično nalaze u hormonskim kontraceptivima ženkama pacova od rane do kasne adolescencije i uporedili njihovo ponašanje i moždano tkivo sa netretiranim pacovima.
Studija se fokusirala na mijelinizaciju i imune ćelije zvane mikroglija, jer obe imaju suštinsku ulogu u razvoju prefrontalnog korteksa – a posebno u komunikaciji između ćelija – koje su delimično kontrolisane prirodnim hormonima. Mijelinizacija olakšava prenos signala između ćelija, a mikroglija igra ključnu ulogu u oblikovanju moždanih kola.
Pošto sintetički hormoni u kontraceptivima smanjuju proizvodnju prirodnog estrogena i progesterona u jajnicima kako bi sprečili ovulaciju, istraživački tim ispituje kako te hormonske razlike utiču na mozak dok se još razvija.
„Sinaptički razvoj i mijelinizacija se dešavaju tokom ovog adolescentnog perioda i osetljivi su na pojavu hormona u pubertetu“, rekla je ko-stara autorka Kathrin Lenz, vanredni profesor psihologije u državi Ohajo. „Tako da smo mislili da bi poremećaj te normalne pubertetske hormonske aktivnosti mogao potencijalno da pomeri putanju nekih od tih razvojnih procesa.“
Kada je u pitanju komunikacija nervnog sistema, ključno je da je stabilna – previše ili premalo može dovesti do disfunkcije koja utiče na raspoloženje i ponašanje. Otkriće da se mijelinizacija povećala, a mikroglija smanjila sa hormonskom kontracepcijom, nagoveštava poremećenu komunikaciju, rekao je Lenc – posebno pošto su drugi istraživački timovi sugerisali da mikroglija reguliše mijelinizaciju.
„Promene u jednom ili drugom pravcu za oboje je zaista važno dokumentovati i razumeti“, rekla je ona.
U testovima ponašanja za procenu pretnje, veća je verovatnoća da će pacovi kojima su davani hormonski kontraceptivi ostati u široko otvorenim povišenim prostorima i uzorkovati poslastice u nepoznatom okruženju – oba su se smatrala rizičnim ponašanjem.
Osetljiva laboratorijska tehnika nazvana tečna hromatografija/masena spektrometrija potvrdila je da su sintetički etinil estradiol i levonorgestrel dati tretiranim pacovima bili prisutni u moždanom tkivu – snažan dokaz koji će voditi buduća istraživanja.
„Ne znamo da li su ovi efekti posledica isključivanja prirodne proizvodnje hormona ili ovi sintetički hormoni deluju direktno u mozgu“, rekao je Leuner. „To je veoma veliko, otvoreno pitanje.“
