Hormon koji proizvodi ljudski fetus kriv je za jutarnje mučnine kod trudnica, pokazala je studija, koja otvara put mogućoj prevenciji i lečenju.
Mučnina i povraćanje pogađaju oko 70 odsto trudnica, prema studiji koju su u sredu objavili istraživači iz Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država i Šri Lanke.
U svom najgorem obliku, hiperemezisa gravidarum, mučnina i povraćanje su toliko jaki da žene ne mogu normalno da jedu ili piju.
„Krivac je hormon koji proizvodi fetus — protein poznat kao GDF15“, saopštio je Univerzitet u Kembridžu.
„Ali koliko se majka oseća bolesno zavisi od kombinacije količine hormona koju proizvodi fetus i koliko je majka bila izložena ovom hormonu pre nego što je zatrudnela.“
Da bi postigao ovaj rezultat, tim je ispitao podatke od žena angažovanih u brojnim studijama.
Koristili su kombinaciju pristupa uključujući ljudsku genetiku, nove načine merenja hormona u krvi trudnica i studije na ćelijama i miševima.
Otkriće „ukazuje na potencijalni način da se spreči trudnička bolest izlaganjem majki GDF15 pre trudnoće kako bi se izgradila njihova otpornost““, saopštio je Univerzitet u Kembridžu.
Profesor Sir Stephen O’Rahilli, jedan od koautora na univerzitetu, rekao je da je to takođe dobra vest za lečenje.
„To… čini nas sigurnijim da će sprečavanje GDF15 da pristupi svom visoko specifičnom receptoru u majčinom mozgu na kraju biti osnova za efikasan i siguran način lečenja ovog poremećaja“, rekao je on.
Vodeći autor dr Marlena Fejzo, sa Univerziteta Južne Kalifornije, rekla je da je istraživanje bilo lično.
„Kada sam bila trudna, toliko sam se razbolela da sam jedva mogla da se krećem a da nisam bolesna. Kada sam pokušala da saznam zašto, shvatila sam koliko se malo zna o mom stanju, uprkos tome što je mučnina u trudnoći bila veoma česta“, rekla je ona.
Njen tim je prvobitno identifikovao genetsku povezanost između GDF15 i hiperemeze gravidarum.
„Nadajmo se, sada kada razumemo uzrok hiperemeze gravidarum, korak smo bliže razvoju efikasnih tretmana“, rekla je ona.
Princeza od Velsa, supruga britanskog prestolonaslednika, princa Vilijama, patila je od hiperemeze gravidarum tokom sve tri trudnoće.