Pet godina od prvih vesti o COVID-u, nedavni izveštaji o nejasnom respiratornom virusu u Kini mogu razumljivo izazvati zabrinutost.
Kineske vlasti su prvi put izdale upozorenja o humanom metapneumovirusu (hMPV) 2023. godine, ali medijski izveštaji ukazuju na to da bi se broj slučajeva mogao ponovo povećati tokom zimske sezone u Kini.
Za većinu ljudi, hMPV će izazvati simptome slične prehladi ili gripu. U retkim slučajevima, hMPV može dovesti do teških infekcija. Ali nije verovatno da će izazvati sledeću pandemiju.
Kina se suočava sa novom epidemijom virusa, pri čemu se HMPV brzo širi i izaziva simptome slične gripu i COVID-19. pic.tvitter.com/tkp7TK9kCD
hMPV su prvi otkrili naučnici iz Holandije 2001. godine u grupi dece gde su testovi na druge poznate respiratorne viruse bili negativni.
Ali to je verovatno bilo mnogo pre toga. Testiranje uzoraka iz 1950-ih pokazalo je antitela protiv ovog virusa, što sugeriše da su infekcije uobičajene najmanje nekoliko decenija. Studije su od tada otkrile hMPV u skoro svim regionima u svetu.
Australijski podaci pre pandemije COVID-a otkrili su da je hMPV treći najčešći virus otkriven kod odraslih i dece sa respiratornim infekcijama. Kod odraslih dve su najčešće bile grip i RSV (respiratorni sincicijalni virus), dok su kod dece to bili RSV i parainfluenca.
Kao i grip, hMPV je značajnija bolest za mlađe i starije ljude.
Studije sugerišu da je većina dece izložena ranoj infekciji, pri čemu većina dece uzrasta od pet godina ima antitela koja ukazuju na prethodnu infekciju. Generalno, ovo smanjuje težinu naknadnih infekcija kod starije dece i odraslih.
Kod male dece, hMPV najčešće izaziva infekcije gornjih disajnih puteva, sa simptomima koji uključuju curenje iz nosa, bol u grlu, groznicu kao i infekcije uha. Ovi simptomi obično nestaju za nekoliko dana do nedelje kod dece i 1-2 nedelje kod odraslih.
Iako je većina infekcija hMPV-om relativno blage, može izazvati teže bolesti kod ljudi sa osnovnim zdravstvenim stanjima, kao što su bolesti srca.
Komplikacije mogu uključivati upalu pluća, sa kratkim dahom, groznicom i piskanjem. hMPV takođe može pogoršati već postojeće bolesti pluća kao što su astma ili emfizem.
Pored toga, infekcija može biti ozbiljna kod ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom, posebno kod onih koji su imali transplantaciju koštane srži ili pluća.
Ali generalno blaga priroda bolesti, široko rasprostranjeno otkrivanje antitela koja odražavaju široku izloženost stanovništva i imunitet, u kombinaciji sa nedostatkom bilo koje poznate velike pandemije u prošlosti zbog hMPV-a, sugeriše da nema razloga za uzbunu.
Pretpostavlja se da se hMPV prenosi kontaktom sa respiratornim izlučevinama, bilo kroz vazduh ili na kontaminiranim površinama. Stoga, mere lične higijene i izbegavanje bliskog kontakta sa drugim ljudima dok su bolesni treba da smanje rizik od prenošenja.
Virus je daleki rođak RSV-a za koji su nedavno postali dostupni proizvodi za imunizaciju, uključujući vakcine i monoklonska antitela. Ovo je dovelo do nade da bi se slični proizvodi mogli razviti za hMPV, a Moderna je nedavno započela ispitivanja mRNA hMPV vakcine.
Ne postoje tretmani za koje je jasno dokazano da su efikasni. Ali za pacijente sa teškim bolesnim stanjem određeni antivirusni lekovi mogu ponuditi neku korist.
Od pandemije COVID-a, obrazac mnogih respiratornih infekcija se promenio. Na primer, u Australiji, sezone gripa su počele ranije (vrhunac u junu–julu, a ne u avgustu–septembru).
Mnoge zemlje, uključujući Australiju, prijavljuju povećan broj slučajeva velikog kašlja (pertussis).
U Kini je bilo izveštaja o povećanju slučajeva mikoplazme, bakterijskog uzroka pneumonije, kao i gripa i hMPV-a.
Postoji mnogo faktora koji su mogli uticati na epidemiologiju respiratornih patogena.
To uključuje prekid prenosa respiratornog virusa zbog mera javnog zdravlja preduzetih tokom pandemije COVID-a, faktora životne sredine kao što su klimatske promene, a za neke bolesti i promene u pokrivenosti vakcinama nakon pandemije.
To takođe može biti uobičajena varijacija koju vidimo kod respiratornih infekcija – na primer, poznato je da se epidemije hripavca javljaju svake 3-4 godine.
Za hMPV u Australiji, još uvek nemamo stabilne sisteme za nadzor da bismo stvorili dobru sliku o tome kako izgleda „uobičajena“ sezona hMPV-a. Dakle, sa međunarodnim izveštajima o epidemijama, biće važno pratiti dostupne podatke za hMPV i druge respiratorne viruse kako bi se informisala lokalna politika javnog zdravlja.
