Majkl Mendez je rekao da kada je saznao da ima hepatitis C, „nisam ni znao šta je to.“
Mendez (47) je godinama bio beskućnik u Los Anđelesu i rekao je da nije išao kod doktora sve vreme dok je živeo na ulici. Kada je Mendez dobio krov nad glavom, u Arroio Seco Tini Home Village-u, odlučio je da se zaustavi u mobilnoj klinici UCLA Health koja je svake nedelje dolazila do lokacije Hajlend parka — i ubrzo je saznao za infekciju koja bi mogla da ugrozi njegov život.
Hepatitis C, koji se širi kroz zaraženu krv, uzrokuje oko 14.000 smrtnih slučajeva godišnje širom zemlje, prema saveznim podacima. Lekari ga opisuju kao sporog i prikrivenog ubicu kome mogu proći godine da pokaže bilo kakve simptome. U nekim slučajevima, virus se može očistiti sam od sebe, ali ako se ne leči, infekcija takođe može dovesti do bolesti jetre i raka.
„Da nije bilo njih, i dalje bih ga imao“, rekao je Mendez, koji je mogao da se leči preko mobilnog programa. „I ne bih znao šta mi je.
Hepatitis C se sada može izlečiti u velikoj većini slučajeva uzimanjem antivirusnih lekova direktnog dejstva dva do tri meseca. Ipak, samo mali deo ljudi u Sjedinjenim Državama za koje se utvrdi da su zaraženi odmah počne da uzima tablete. Istraživači iz američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti otkrili su da je samo oko trećine pacijenata sa privatnim osiguranjem i četvrtina onih koji su pokriveni Medicaid-om počeli u roku od otprilike godinu dana od postavljanja dijagnoze.
Biti u stanju da izleči hepatitis C „jedan je od najvećih, najuzbudljivijih događaja u medicinskim istraživanjima u poslednjih 15 godina — a većina ljudi nije čula za to“, rekao je dr Frensis Kolins, bivši direktor Nacionalnog instituta za zdravlje, rekao je novinarima jesenas. Noviji lekovi leče većinu pacijenata, „a neželjeni efekti su u suštini zanemarljivi.“
„Pa šta dođavola?“ rekao je Kolins. „Zašto još uvek imamo 2 1/2 miliona ljudi koji nisu imali priliku da se testiraju i leče? Pa, to je zbog našeg sistema zdravstvene zaštite.“
U kasnijem intervjuu, Collins je okrivio „komplikovanu kombinaciju“ faktora. Troškovi koji su doveli do toga da programi osiguranja postave barijere. Niz koraka za lečenje koji mogu postati kamen spoticanja, posebno za ljude koji su isključeni iz medicinske nege. Drugi stručnjaci su krivili nedostatak javnih investicija i dugotrajne pogrešne predstave među lekarima o lečenju.
Virus je nesrazmerno pogodio marginalizovane grupe, uključujući ljude koji injektiraju drogu, zatvoreni su ili su beskućnici. Studija UCLA objavljena pre više od jedne decenije otkrila je da je više od četvrtine odraslih osoba bez smeštaja u LA-u zaraženo. Skoro polovina njih nije imala pojma, pokazalo je istraživanje.
Veruje se da milioni ljudi širom zemlje imaju hepatitis C, ali mnogi to ne znaju. Jedna nacionalna studija od 2011. do 2016. pokazala je da je manje od polovine ljudi zaraženih virusom svesno.
Virus nije identifikovan sve do 1989. godine, što je značilo da su se neki ljudi zarazili transfuzijom krvi ili drugom izloženošću pre nego što je pretnja shvaćena. Može se širiti zajedničkim iglama ili drugom opremom za ubrizgavanje droga, što CDC opisuje kao glavni uzrok novih infekcija; stručnjaci procenjuju da više od 40% ljudi koji injektiraju drogu ima hepatitis C. Bebe ga mogu dobiti i po rođenju od zaražene majke, a virus se takođe može širiti nehigijenskim tetoviranjem ili deljenjem predmeta kontaminiranih krvlju kao što su brijači.
Kada su se pojavili novi lekovi, zdravstveni sistemi kao što su Kaiser Permanente Southern California i Veterans Affairs mogli su da dopru do članova kojima je dijagnostikovano ovo stanje i ponude im pilule, ali „ne postoji način da se tako nešto uradi sa populacijom Medicaida,“ rekao je dr Prabhu Gounder, medicinski direktor odeljenja za virusni hepatitis i respiratorne bolesti u Odeljenju za javno zdravlje okruga Los Anđeles.
„Poslednjih 10 godina strategija je bila: ‘OK, hajde da te ljude odvedemo kod njihovog doktora’, rekao je dr Džefri Klausner, specijalista za zarazne bolesti na Medicinskom fakultetu Keck pri USC-u. „U stvarnosti, znamo da mnogi ljudi nemaju doktora, ili je previše teško doći do doktora. Ili onda odu kod nekih doktora — a doktori ne znaju kako da ih leče.“
Stručnjaci su takođe rekli da nema dovoljno sredstava za borbu protiv virusa u poređenju sa drugim pretnjama po javno zdravlje. U Odeljenju za javno zdravlje okruga Los Anđeles, programi za borbu protiv svih oblika virusnog hepatitisa dobijaju manje od 1 milion dolara u grantovima godišnje; za HIV, okružno odeljenje godišnje prima skoro 100 miliona dolara grantova, rekao je Gounder.
Odeljenje za javno zdravlje Kalifornije saopštilo je da ne zna koliki je procenat kalifornijskih ljudi sa virusom dobio antivirusni tretman. U januaru 2022., Kalifornija je počela da zahteva od klinika i drugih pružalaca primarne zdravstvene zaštite da rutinski nude skrininge za hepatitis C i naknadnu negu onima koji su pozitivni, ali je Gaunder doveo u pitanje da li se zahtev široko poštuje, jer „nema sprovođenja. “
Mnogi lekari primarne zdravstvene zaštite i dalje nepotrebno preusmeravaju pacijente sa hepatitisom specijalistima, kažu stručnjaci. Sonia Canzater, direktorka projekta za politiku hepatitisa na Institutu O’Neill, rekla je da neki lekari možda imaju trajna sećanja na ranije, mnogo komplikovanije tretmane, koji su „došli sa bezbroj nuspojava“.
Lečenje hepatitisa C je sada „jednostavnije od dijabetesa. Jednostavnije je od hipertenzije“, rekla je dr Norah Terault, šef odeljenja za gastroenterologiju i bolesti jetre u Kecku, koja je osnovala program za podučavanje lekara primarne zdravstvene zaštite o lečenju bolesti. Mnogi pogrešno veruju da je procena pacijenata za lečenje komplikovana, i „tako je teško dovesti ih do vrata. Ali kada jednom leče svog prvog pacijenta i dobiju osećaj: ‘O, moj Bože, upravo sam izlečio nekoga i bilo je tako lako’, onda su postali advokati.“
Prolazak kroz korake do izlečenja ipak može biti prepreka za pacijente, posebno ako nemaju prevoz ili slobodnog vremena da odu do klinike, ili se boje da ostave stvari u kampu za beskućnike. Ako brzi test bude pozitivan, potrebno je više krvi da se proveri da li je u pitanju trenutna infekcija ili stara antitela. Nekim pacijentima može biti potreban i ultrazvuk.
U Hajlend parku, Mendez je lečen kroz studiju koja procenjuje efikasnost mobilne jedinice „na jednom mestu“ koja povezuje ljude koji injektiraju drogu sa zdravstvenim uslugama, uključujući lečenje hepatitisa C.
Za pacijente u programu, „nema nedostatka interesovanja“ za lek, rekao je dr Dejvid Gudman-Meza, docent UCLA i glavni istraživač za lokacije u Los Anđelesu u studiji. „To je teškoća u navigaciji po sistemu.“
Mendez je uspeo da mu uzme krv u mobilnoj jedinici. Imao je virtuelnu posetu hepatologu UCLA. Pilule su mu donete. Mendez je rekao da verovatno ne bi prošao kroz proces, da je morao da stigne do zakazanih termina u klinici.
„To je previše“, rekao je Mendez, koji se kreće peške. „Samo pokušavam da stignem tamo. Dolazim na vreme.“
Kada su pilule prvi put došle na tržište, bile su izuzetno skupe – ponekad i više od 80.000 dolara za lečenje svakog pacijenta. Osiguravači su ograničili ko može da ih nabavi. U mnogim državama, programi Medicaid-a ne dozvoljavaju pacijentima da započnu lečenje sve dok ne dođe do minimalnog nivoa ožiljaka na jetri, pravilo koje je Canzater uporedio sa „čekom dok ne dođete do jednog pluća da vam da hemoterapiju“.
Zatvorski sistemi su takođe ograničili pristup lekovitim pilulama, izvestila je medicinska novinska agencija STAT: Više od 1.000 ljudi u državnim zatvorima širom zemlje umrlo je od komplikacija od virusa u šest godina nakon što je lek bio dostupan, pokazala je istraga. Neki planovi osiguranja takođe su zahtevali od pacijenata da prestanu da koriste droge ili alkohol ili su dozvoljavali samo specijalistima da prepisuju lekove.
U San Dijegu, dr Kristijan Ramers je rekao da su ga osiguravajuće kompanije odbile na desetine puta kada je prvi put počeo da pokušava da prepiše lek u lokalnoj klinici koju vode porodični zdravstveni centri u San Dijegu u podrumu skloništa za beskućnike.
„Imam mogućnost da lečim hepatitis C. Oni već imaju cirozu, tako da su u lošem stanju. I primoran sam da ih uputim drugom specijalistu“, rekao je Ramers, specijalista za zarazne bolesti. „Postalo je samo komično i smešno… Ceo sistem je postavljen da ne tretira ljude.“
U Kaliforniji su mnoge od tih prepreka uklonjene za Medi-Cal pacijente nakon što su lekari poput Ramersa svedočili u Sakramentu. Ograničenja su još uvek prisutna u programima Medicaid-a u mnogim državama, iako su postala manje uobičajena između 2014. i 2022. godine, otkrili su istraživači sa Harvarda i Nacionalnog okruglog stola o virusnom hepatitisu.
Troškovi za lekove su takođe značajno pali, kažu stručnjaci, sa kursevima lečenja koji se sada kreću od otprilike 20.000 do 30.000 dolara, iako je Kolins rekao da je to još uvek strmo za mnoge javne programe.
Ali Ramers je rekao da je COVID-19 „došao u najgore vreme za pokret za eliminaciju hepatitisa C“. Testiranje i lečenje hepatitisa C opali su kada je pandemija počela, pokazala je jedna nacionalna studija objavljena u American Journal of Preventive Medicine.
Više od trećine kalifornijskih pružalaca zdravstvenih i socijalnih usluga anketiranih u proleće 2020. od strane Kalifornijskih centara za istraživanje politike HIV/AIDS-a reklo je da su smanjili ili obustavili testiranje na hepatitis C; do jeseni 2021., više od četvrtine je i dalje prijavljivalo da je smanjilo testiranje na virusni hepatitis.
Kolins, savetnik za specijalne projekte predsednika Džoa Bajdena, radi na nacionalnoj inicijativi za borbu protiv pretnje. On želi da obezbedi „testiranje na mestu zbrinjavanja“ kako bi omogućilo ljudima da počnu lečenje istog dana, proširili obuku za lekare i smanjili troškove lekova.
On je tvrdio da će unapred ulaganje u lečenje virusa uštedeti kasnije troškove ciroze i raka: Jedna nedavna studija koja je analizirala sistem za pitanja veterana procenila je da bi lečenje svakog pacijenta sa hepatitisom C tokom vremena uštedelo više od 62.000 dolara.
U Hajlend parku, Mendez čeka još jedan test krvi da potvrdi da je izlečen. Pričao je prijateljima o mobilnom programu UCLA i pilulama koje mogu da izbrišu hepatitis C, pozivajući ih da „skoče na to što je pre moguće“.
„Ili je to“, rekao je, „ili tvoj život.“
