Međunarodni tim istraživača otkrio je kako je gutanje hrane kod larvi voćne mušice (Drosophila) povezano sa oslobađanjem serotonina, hemikalije koja izaziva osećaj zadovoljstva, pružajući uvid u osnovne biološke mehanizme ishrane. Istraživači su mapirali nervni sistem u digestivnom traktu voćnih mušica i identifikovali ključne neurone uključene u proces gutanja, a rezultati ovog istraživanja mogu nam pomoći da bolje razumemo slične procese kod ljudi.
Vođeni željom da otkriju kako probavni sistem komunicira sa mozgom prilikom jela, istraživači sa Univerziteta u Bonu u Nemačkoj pažljivo su analizirali strukturu creva i moždanih neurona u larvama. Tokom istraživanja, naučnici su sekli larve na hiljade tankih kriški, a zatim su ih fotografisali pod mikroskopima i pomoću softverskih programa kreirali trodimenzionalni model njihovih neuronskih putanja.
Ključni deo ovog otkrića je identifikacija receptora istezanja u jednjaku, koji šalje signale mozgu o hrani koja se proguta. Šest specifičnih neurona u mozgu larvi reaguje na te signale i, što je najvažnije, razlikuje da li je hrana koju larva unosi kvalitetna. Kada se prepozna kvalitetna hrana, ovi neuroni oslobađaju serotonin, koji motiviše larvu da nastavi da jede.
„Ovi neuroni su sposobni da detektuju hranu i procene njen kvalitet,“ kaže Andreas Schoofs, neuronaučnik sa Univerziteta u Bonu. „Serotonin se proizvodi samo kada je hrana odgovarajuća, što osigurava da larva nastavi da jede.“
Voćne mušice imaju manje od 200.000 neurona, dok ljudski mozak ima oko 100 milijardi, ali složenost neuronskih mreža kod ovih insekata omogućava istraživačima da prouče osnovne biološke procese u relativno jednostavnom organizmu. Ovaj pronalazak može nam dati bolji uvid u to kako mozak odlučuje o unosu hrane i uloge serotonina u toj odluci.
Istraživači sada žele da istraže da li slični mehanizmi funkcionišu kod drugih životinja, uključujući i ljude. Iako je potrebno još istraživanja, ovo otkriće ukazuje na potencijalnu vezu između serotonina i zadovoljstva pri jelu kod svih životinja, pa i ljudi.
„Ne znamo dovoljno o tome kako ovaj kontrolni sistem funkcioniše kod ljudi“, kaže neuronaučnik Majkl Pankratz sa Univerziteta u Bonu. „Potrebno je još mnogo istraživanja u ovoj oblasti kako bismo potpuno razumeli te procese.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Current Biology.