Tehnologija je dizajnirana da učini život lakšim i efikasnijim. Ljudi mogu automatski da plaćaju svoje račune, naručuju hranu i preuzimaju filmove direktno na svoje telefone ili tablete. Oni čak mogu zamoliti virtuelnog asistenta da sve to uradi umesto njih.
Ali obavljanje ovih svakodnevnih zadataka zahteva kontinuirano učenje, jer se operativni sistemi i aplikacije rutinski ažuriraju i stvaraju novi. Ovo može biti izazovno—i stresno—za starije odrasle, koji se bore da održe korak sa promenama jer počinju da gube kognitivne veštine potrebne za novo učenje.
Široko definisane veštine izvršne funkcije su one koje omogućavaju ljudima da uče, planiraju i upravljaju svakodnevnim zadacima. Ključna komponenta izvršne funkcije je radna memorija — sposobnost zadržavanja novih informacija kako bi mozak mogao da radi sa njima dok obavlja ili uči zadatak. Studije pokazuju da radna memorija opada sa godinama, iako se koliko razlikuje među pojedincima.
Kada radna memorija opada, „očigledno je da je teže naučiti nove stvari“, rekao je dr Vladimir Hačinski, ugledni univerzitetski profesor na odseku kliničkih neuroloških nauka na Univerzitetu Zapadni Ontario u Kanadi.
„Donošenje odluka je takođe usporeno“, rekao je on. „Vreme reagovanja se smanjuje i ljudi ne mogu isto tako da razmišljaju.
To može biti zbog gubitka „uzbunjivanja“, kognitivne funkcije koja priprema mozak da primi nove informacije, rekao je Žoao Verisimo, docent na Univerzitetu u Lisabonu u Portugalu. Verisimo je bio vodeći autor studije iz 2021. objavljene u časopisu Nature Human Behavior koja je otkrila da su neke vrste kognitivnih funkcija podložnije opadanju u vezi sa godinama od drugih.
Verisimo i njegove kolege su otkrili da je upozorenje najviše podložno opadanju. „Starijim odraslima treba duže da odgovore na signale“, rekao je on.
Sa toliko novih informacija koje im stalno pristižu, starijim osobama je teže da procene šta je legitimno, rekao je Hačinski. „To ih čini podložnijim prevarama.“
Hačinski je rekao da je jedna od najboljih stvari koje ljudi mogu da urade da spreče gubitak veština izvršne funkcije da održavaju dobru kontrolu krvnog pritiska.
Hipertenzija ili visok krvni pritisak je jak faktor rizika za demenciju. Studije pokazuju da je još snažnije povezan sa gubitkom izvršne funkcije nego pamćenjem. Crnci, koji imaju težu hipertenziju i ranije nego njihovi vršnjaci bele rase, imaju dvostruko veće šanse od belaca da dožive kognitivni pad kako stare, pokazuju istraživanja.
Viši nivoi obrazovanja takođe mogu pomoći u zaštiti od kognitivnog pada, rekao je Verisimo. Studija iz 2018. kojoj je koautor otkrila je da muškarci imaju veći pad radne memorije od žena kako su starili, a što su žene imale više obrazovanja, to je njihovo radno pamćenje veće.
„Ako već imate više godina školovanja, imaćete manje opadanja radne memorije“, rekao je on.
Kada se jednom izgubi, nema dokaza da se radna memorija može vratiti, rekao je Majkl Ulman, profesor na odseku za neuronauku na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, DC. učenje se može poboljšati, kao što je sposobnost blokiranja ometanja, barem dok osoba ne dostigne 70-te godine.
„Oblasti za koje smo pronašli poboljšanje su one koje su podložne praksi“, rekao je Verisimo. „To su stvari u kojima postajemo bolji ako ih radimo češće.“
Na primer, rekao je on, pokazalo se da učenje stranog jezika i ostanak u društvu pomažu u očuvanju kognitivne funkcije.
„Pošto dosadašnji dokazi sugerišu da se neki aspekti izvršne funkcije mogu poboljšati kroz iskustvo, a drugi ne, ima smisla fokusirati se na one koji to mogu“, rekao je Ulman.
