Čini se da scenske umetnosti koje se izvode u grupama smanjuju anksioznost i depresiju, prema pregledu dostupnih dokaza.
Istraživači sa Univerziteta u Ekseteru posmatrali su efekat grupnih terapija koje se zasnivaju na izvođačkim umetnostima na ozbiljnost simptoma, dobrobit, kvalitet života, funkcionalnu komunikaciju ili društveno učešće. U studiji pod nazivom „Aktivne umetničke intervencije zasnovane na grupama za odrasle sa primarnom anksioznošću i depresijom: sistematski pregled“, i objavljenoj u BMJ Open-u, istraživači su pregledali 171 studiju, a 12 su unapredili za uključivanje, koje su ispunile kriterijume skrininga.
Studije su objavljene od 2004. do 2021. godine, a obuhvatile su ukupno 669 učesnika sa anksioznošću i/ili depresijom iz devet zemalja i pokrivale su pet širokih oblika performansa: terapiju plesnom muzikom, art terapiju, terapije zasnovane na borilačkim veštinama i pozorište. Ples je bio najproučavaniji oblik umetnosti, sa pet studija uključenih u pregled.
Vodeći istraživač dr Maks Barniš, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ekseteru, rekao je: „Anksioznost i depresija su glavni globalni zdravstveni izazovi, za koje nam očajnički trebaju tretmani bez lekova koji smanjuju simptome. Naš pregled je otkrio pravo obećanje u nizu studija —ali ovo polje istraživanja je stagniralo. Sada su nam potrebni istraživači koji će raditi širom izvođačkih umetnosti kako bi uporedili grupne terapije jedne sa drugima, kako bismo mogli da utvrdimo koja vrsta aktivnosti je najefikasnija u smanjenju simptoma.“
Ozbiljnost anksioznosti i depresije bili su ishodi koji su izazvali najviše interesovanja među istraživačima. Četvrtina studija je takođe razmatrala dobrobit, kao što je zadovoljstvo životom, ili kako je umetnost poboljšala sposobnost ljudi da komuniciraju u društvu. Samo dve studije su se bavile kvalitetom života, dok nijedna studija nije razmatrala prednosti svakodnevne komunikacije. Pregled je otkrio da, iako ovo polje obećava, postoji mnogo prostora za razvoj u bazi dokaza.