Novo istraživanje objavljeno u Diabetologia je prva studija koja pokazuje da je gojaznost u detinjstvu povezana sa povećanim rizikom od četiri od pet nedavno predloženih podtipova dijabetesa kod odraslih. Studiju su uradili Iukia Vei, Institut za medicinu životne sredine, Karolinska Institutet, Stokholm, Švedska, i kolege.
U 2018. godini, revolucionarna studija identifikovala je pet novih podtipova dijabetesa kod odraslih: teški autoimuni dijabetes (SAID, uključujući dijabetes tipa 1 i latentni autoimuni dijabetes kod odraslih [LADA]) i četiri podtipa dijabetesa tipa 2 (teški nedostatak insulina). dijabetes [SIDD], teški dijabetes rezistentni na insulin [SIRD], blagi dijabetes povezan sa gojaznošću [MOD] i blagi dijabetes povezan sa uzrastom [MARD]). SIDD, SIRD, MOD i MARD su trenutno zajedno klasifikovani kao dijabetes tipa 2. Ovi podtipovi dijabetesa se razlikuju po svojim kliničkim karakteristikama, komplikacijama i genetskoj pozadini. Nejasno je da li se razlikuju i po faktorima rizika koji se mogu promeniti.
Prevalencija gojaznosti kod dece raste širom sveta. Adipoznost u detinjstvu je povezana sa nekoliko hroničnih bolesti uključujući dijabetes tipa 1 kod dece i dijabetes tipa 2; međutim, nikada nije istražen u vezi sa nedavno predloženim podtipovima dijabetesa kod odraslih. U ovoj studiji, autori su imali za cilj da uporede efekte veličine tela u detinjstvu na rizik od pojave različitih podtipova dijabetesa kod odraslih. Oni su koristili statističku tehniku poznatu kao Mendelijska randomizacija (MR), gde se genetske informacije koriste za proučavanje veze između faktora rizika iz životne sredine i bolesti, uz uvažavanje uticaja drugih faktora rizika.
Autori su za svoje istraživanje koristili podatke iz UK Biobank. Oni su izvukli sažetak statističkih podataka o veličini tela u detinjstvu iz studije asocijacije na celom genomu od 453.169 evropskih učesnika koji su sami prijavili veličinu tela (tanju, otprilike prosečnu i puniju/veću) u dobi od 10 godina u studiji UK Biobank. Studija je uključila više od 200 genetskih mutacija kao indikatora veličine tela u detinjstvu i povezala ih sa LADA (267) i drugim tipovima dijabetesa (275).
Rezultati su pokazali da su viši nivoi adipoznosti u detinjstvu (deca koja sebe doživljavaju punijom/većom od druge dece u poređenju sa decom koja sebe doživljavaju kao prosečne telesne veličine) povezani sa 62% povećanim rizikom od LADA, što je udvostručenje rizika SIDD, skoro utrostručen rizik od SIRD-a i 7 puta povećan rizik od MOD. Jedini podtip dijabetesa koji nije pokazao povezanost sa gojaznošću u detinjstvu bio je MARD.
Prethodne studije ove vrste (koristeći MR) otkrile su da je veličina tela u detinjstvu povezana sa udvostručenjem rizika i za dijabetes tipa 1 (srednja starost dijagnoze 16 godina) i za dijabetes tipa 2. Autori kažu: „Proširujemo ove nalaze pokazujući da je adipoznost u detinjstvu faktor rizika za četiri od pet nedavno predloženih podtipova dijabetesa.“
Autori kažu da njihova studija otkriva potencijalno različite mehanizme koji povezuju adipoznost u detinjstvu sa različitim podtipovima dijabetesa. Očekuje se veza između veličine tela u detinjstvu i SIRD-a ili MOD-a, s obzirom na štetne efekte adipoznosti na osetljivost na insulin. Zanimljivo je da su deca sa višim nivoom adipoznosti takođe imala veći rizik od LADA i SIDD-a, od kojih oba karakteriše nedostatak insulina. Ovaj fenomen se može objasniti činjenicom da na poremećenu sekreciju insulina zajedno utiču višak masnoće oko pankreasa i insulinska rezistencija.
Autori zaključuju: „Naše analize pokazuju da je gojaznost u detinjstvu faktor rizika za četiri od pet predloženih novih podtipova dijabetesa kod odraslih, bez obzira da li su klasifikovani kao primarno okarakterisani autoimunitetom, nedostatkom insulina, insulinskom rezistencijom ili gojaznošću. Čini se da je gojaznost u detinjstvu faktor rizika za u suštini sve tipove dijabetesa kod odraslih, osim za blagi dijabetes povezan sa uzrastom. Ovo naglašava važnost prevencije gojaznosti kod dece.“
