Godišnji skrining raka dojke koji počinje sa 40 godina i nastavlja se do najmanje 79 godina rezultira najvećim smanjenjem smrtnosti uz minimalne rizike, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Radiologija.
Rak dojke je drugi najčešći uzrok smrti od raka kod žena u SAD. Uprkos istraživanju koje pokazuje da dosledno učešće u skrining mamografiji može smanjiti smrtnost od raka dojke za 40%, samo 50% ili manje žena koje ispunjavaju uslove zaista učestvuje u godišnjem skriningu.
„U toku je debata o preporukama za skrining raka dojke, posebno o tome kada početi i učestalosti skrininga“, rekla je glavna istraživačica Debra L. Monticciolo, MD, profesor radiologije na Medicinskom fakultetu Dartmouth Geisel u Hanoveru, Nju Hempšir.
Dr Monticciolo je rekao da je preporuka američke Radne grupe za preventivne usluge (USPSTF) iz 2009. godine da se vrši skrining svake druge godine, ili svake dve godine, počevši od 50 godina, rezultirala padom učešća u skriningu širom zemlje. USPSTF je izradio nove preporuke 2023. godine, predlažući da žene učestvuju u dvogodišnjem skriningu između 40 i 74 godine.
Američki koledž radiologije, Društvo za snimanje dojke i Nacionalna sveobuhvatna mreža za rak preporučuju godišnji skrining za žene sa prosečnim rizikom od raka dojke počevši od 40 godina i nastavljaju se sve dok je žena dobrog zdravlja.
U studiji, dr Monticciolo i kolege su izvršili sekundarnu analizu medijane procene ishoda skrininga raka dojke Mreže za modeliranje karcinoma i nadzora (CISNET) 2023. Podaci CISNET modeliranja daju istraživačima priliku da procene rezultate skrininga na različitim frekvencijama i početnoj dobi koristeći podatke iz SAD.
Istraživači su uporedili prednosti skrininga, uključujući smanjenje mortaliteta, stečene godine života, sprečene smrti od raka dojke i rizike – uključujući benigne ili nepotrebne biopsije i stope opoziva – za četiri različita scenarija: dvogodišnji skrining žena od 50 do 74 godine ( dugogodišnja preporuka USPSTF), dvogodišnji skrining žena 40–74 (novi nacrt preporuke radne grupe), godišnji skrining 40–74 i godišnji skrining 40–79. CISNET ne nudi modeling starije od 79 godina.
Pregled procena CISNET-a pokazao je da je godišnji skrining žena od 40 do 79 godina digitalnom mamografijom ili tomosintezom pokazao smanjenje smrtnosti od 41,7%. Dvogodišnji skrining žena 50–74 i 40–74 pokazao je smanjenje mortaliteta od 25,4%, odnosno 30%. Godišnji skrining žena 40–79 godina pokazao je najniže lažno pozitivne rezultate po mamografu (6,5%) i benigne biopsije (0,88%) u poređenju sa drugim scenarijima skrininga.
„Najveći zaključak naše studije je da godišnji skrining koji počinje sa 40. i nastavlja se do najmanje 79. godine daje najveće smanjenje mortaliteta, najviše sprečenih smrtnih slučajeva od raka i najviše dobijenih godina života“, rekao je dr Montičiolo. „Postoji ogromna korist od skrininga godišnje do najmanje 79, a još više koristi ako se žene pregledaju preko 79 godina.
Dr Monticciolo je rekao da iako USPSTF koristi CISNET modeliranje za formulisanje svojih preporuka, on se odnosi na stope povlačenja i benigne biopsije kao na štetu, a ne na rizik.
„Da bi se uravnotežile štete i koristi od skrining mamografije, spremne su da se odreknu neke koristi od smrtnosti kako bi izbegle da žene budu pozvane na dodatno snimanje i benigne biopsije“, rekla je ona.
Prema analizama istraživača, šansa da žena ima benignu biopsiju nakon godišnjeg skrininga je manja od 1%, a sve stope opoziva za skrining mamografiju su ispod 10%. Kada se skrining obavlja godišnje sa tomosintezom, stopa opoziva se smanjuje na 6,5%.
„Rizici skrininga nisu smrtonosni i za većinu žena su podnošljivi“, rekla je ona. „Ali uznapredovali rak dojke je često smrtonosan. Rak dojke je lakše lečiti ako se otkrije ranije; u mogućnosti smo da poštedimo žene dodatnih operacija i hemoterapije. Samo je bolja ideja da se pređe na rano otkrivanje, a to je ono što skrining radi.“
Dr Monticciolo je rekla da se nada da će njena studija dodati u korpus literature koja podržava godišnji skrining koji počinje u 40. godini kao najbolji način za rano dijagnostikovanje raka.
„Ovaj rad je važan jer još jednom pokazuje da postoji ogroman porast koristi od mortaliteta godišnjim skriningom u dobi od 40 do 79 godina i da su šanse da se doživi šteta male na osnovu pregleda“, rekla je ona.
„Sve se svodi na vrednovanje života žena. Nadam se da će lekari primarne zdravstvene zaštite uvideti da se rizici skrininga mogu upravljati, a koristi su ogromne. Moramo to da uradimo za žene.“
