Tim koji je predvodio Univerzitet u Kvinslendu analizirao je podatke za 204 zemlje i teritorije, kako bi procenio globalni pristup adekvatnoj zaštiti mentalnog zdravlja. Studija je uključivala istraživače sa Univerziteta u Vašingtonu, Svetske zdravstvene organizacije i Univerziteta Harvard i objavljena je u The Lancet Psychiatry.
Istraživači su otkrili da 70% Australijanaca kojima je dijagnostikovan veliki depresivni poremećaj ne prima čak ni minimalni neophodan tretman.
Dr Damian Santomauro iz UK-ove škole javnog zdravlja i Kvinslendskog centra za istraživanje mentalnog zdravlja rekao je da je cilj bio da se shvati koliko ljudi sa depresivnim poremećajima širom sveta dobija adekvatnu negu.
„U 2021. godini, 30 odsto Australijanaca sa velikim depresivnim poremećajem dobilo je minimalno adekvatan tretman“, rekao je dr Santomauro.
„Regije sa visokim dohotkom su pokazale najviše stope adekvatnog lečenja mentalnog zdravlja, ali i dalje prilično niske od 27 odsto, a samo sedam zemalja ima stope koje premašuju 30 odsto.“
Minimalno adekvatan tretman velikih depresivnih poremećaja se definiše kao najmanje mesec dana uzimanja lekova pored četiri posete lekaru ili osam seansi kod stručnjaka.
U 90 zemalja, adekvatan tretman je bio ispod 5% sa najnižim stopama u podsaharskoj Africi od samo 2%.
„Globalno, samo 9% ljudi sa teškim depresivnim oboljenjima primilo je minimalan neophodan tretman“, rekao je dr Santomauro.
„Postojala je mala rodna razlika sa ženama (10,2%) koje su imale veće stope od muškaraca (7,2%).
Psihijatar i istraživač Škole javnog zdravlja, profesor Harvi Vajtford, rekao je da je mnogim ljudima sa depresijom potrebno više nego minimalno adekvatan tretman.
„Dostupni su efikasni tretmani i uz pravi tretman, ljudi se mogu potpuno oporaviti“, rekao je profesor Vajtford.
„Bez lečenja, patnja i oštećenje depresije mogu se produžiti i negativno uticati na odnose, posao i obrazovanje.
„U finansiranju i evaluaciji mentalnog zdravlja, moramo se fokusirati na kvalitet i trajanje lečenja, kao i na merenje pristupa nezi.
Dr Santomauro je rekao da nalazi podržavaju Sveobuhvatni akcioni plan Svetske zdravstvene organizacije za mentalno zdravlje 2013–2030, koji ima za cilj da poveća pokrivenost uslugama mentalnog zdravlja za najmanje 50% do 2030. godine.
„Isticanje lokacija i demografskih grupa koje imaju najniže stope lečenja može da usmerava davanje prioriteta oblastima za intervenciju i raspodelu resursa“, rekao je dr Santomauro.
„Podaci pružaju osnovu za praćenje napretka u poboljšanju lečenja velikih depresivnih poremećaja.“
