Ljudi uče koja se ponašanja isplate, a koja ne iz posmatranja drugih. Na osnovu ovoga možemo izvući zaključke o tome kako da postupamo — ili da jedemo. U ovom drugom slučaju, ljudi mogu koristiti jedni druge kao vodiče da odrede šta i koliko da jedu. Ovo se zove socijalno modeliranje i jedan je od najmoćnijih društvenih uticaja na ponašanje u ishrani.
U novoj studiji, istraživači u Velikoj Britaniji su istraživali da li posmatranje izraza lica drugih dok jedu sirovi brokoli utiče na sklonost i želju mladih žena da jedu sirovi brokoli.
„Pokazujemo da gledanje drugih kako jedu sirovo povrće sa negativnim izrazom lica smanjuje naklonost odraslih žena prema tom povrću, ali ne i njihovu želju da ga jedu“, rekla je dr Kejti Edvards, istraživač na Fakultetu psihologije Univerziteta Aston i glavni autor studije objavljene u Frontiers in Psychologi. „Ovo naglašava moć posmatranja nesklonosti prema hrani kod ponašanja odraslih u ishrani.“
U studiji koju je vodio Edvards, nešto više od 200 mladih žena je pogledalo video koji sadrži snimke različitih nepoznatih odraslih ljudi koji konzumiraju sirovi brokoli. Dok su jeli, modeli su pokazivali pozitivne (nasmejane), neutralne ili negativne (s gađenjem) izraze lica. Istraživači su ispitivali samo reakcije žena, jer u modeliranju ponašanja u ishrani mogu postojati rodne razlike, a efekti modeliranja mogu biti različiti među ženama i muškarcima.
Prethodna istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će se ponašanje oponašati ako se uoče pozitivne posledice, dok je obrnuto ako se vide negativni ishodi.
U ovoj studiji, međutim, ova korelacija je primećena samo delimično: izlaganje modelima koji su jeli brokoli dok su prenosili negativne izraze lica rezultiralo je većim smanjenjem ocena sviđanja, dok obrnuto nije važilo. „Gledanje drugih kako jedu sirovo povrće sa pozitivnim izrazom lica nije povećalo sviđanje povrća ili želju za jelom kod odraslih“, objasnio je Edvards.
Jedno od mogućih objašnjenja može biti da izbegavanje bilo koje hrane – bez obzira na to da li se ona obično voli ili ne voli – koja se čini odvratnom može da nas zaštiti od jedenja nečega što je lošeg ukusa ili je štetno. Drugi razlog može biti taj što se osmeh tokom jela doživljava kao netipičan prikaz dopadanja određene hrane.
„Ovo bi moglo značiti da gledanje nekoga ko jede sirovo povrće sa pozitivnim izrazima lica ne izgleda efikasna strategija za povećanje potrošnje povrća kod odraslih“, rekao je Edvards.
Kopiraj i probaj
Ima još mnogo toga što treba razumeti o međusobnoj igri očiglednog uživanja i dopadanja hrane. Na primer, istraživači su se fokusirali na odrasle, i iako ovo nije testirano ovom prilikom, rekli su da s obzirom na moć negativnih izraza lica i zato što su deca obično manje voljna da probaju povrće po defaultu, ovi nalazi bi mogli generalizovati deci.
„Na primer, ako dete vidi svog roditelja kako pokazuje gađenje dok jede povrće, to bi moglo imati negativne posledice na prihvatanje povrća kod dece“, istakao je Edvards.
U ovoj studiji, učesnici su takođe gledali kratke video klipove umesto da gledaju kako ljudi jedu ispred njih. Ovo im je omogućilo da posmatraju dinamičku prirodu reaktivnih izraza lica, što je realnije od gledanja statičnih slika; međutim, u budućnosti će važan fokus biti ispitivanje efekta gledanja uživanja u hrani uživo na ponašanje u ishrani, rekli su istraživači.
„Takođe nam je potrebno više istraživanja da vidimo da li se nalazi iz ove studije prevode na stvarni unos povrća od strane odraslih“, zaključio je Edvards.
