Fruktoza je, kako predlaže novi rad, mali pogubni demon koji pokreće toliko ljudskih metabolizma ka gojaznosti. Iako nije najveći izvor kalorijskog unosa, on izaziva želju za jedenjem masnije hrane, u većim količinama, što dovodi do preteranog uživanja u hrani.
Velika analiza, koju je vodio doktor Ričard Džonson sa medicinskog kampusa Univerziteta Kolorado Anšuc, sugeriše da se odluka o gubitku težine možda neće svoditi na izbor između odbacivanja ugljenih hidrata ili masti, već na odgovorno smanjenje i jednog i drugog zajedno.
Nažalost, značajne količine ugljenih hidrata fruktoze u vašoj ishrani to neće učiniti tako lakim.
„Iako praktično sve hipoteze prepoznaju važnost smanjenja ultra-prerađene i ‘junk’ hrane, ostaje nejasno da li fokus treba da bude na smanjenju unosa šećera, ili ugljenih hidrata visokog glikemijskog indeksa, ili masti, ili polinezasićenih masti ili jednostavno povećanje unosa proteina“, istraživači pišu u svom radu.
„Ovde razmatramo različite hipoteze o ishrani za gojaznost. Predlažemo da su sve različite hipoteze uglavnom tačne, i da iako spolja izgledaju nekompatibilne, da se sve one mogu objediniti na osnovu druge hipoteze poznate kao hipoteza preživljavanja fruktoze.“
Fruktoza je vrsta šećera koja se prirodno može naći u voću. Izbalansirani vitaminima i vlaknima u njima, vaša dnevna jabuka, banana i narandža nisu toliki problem. Telo takođe može da proizvede male količine fruktoze iz ugljenih hidrata kao što je glukoza i slane hrane.
Ako se dodaju zaslađivačima kao što su konzumni šećer i kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze u velikim količinama, koncentracije ovog šećera mogu se brzo nakupiti u našoj ishrani, često a da to nismo svesni.
Džonson i njegove kolege su preduzeli iscrpnu studiju o svim poznatim faktorima koji doprinose gojaznosti i otkrili su da metabolizam fruktoze u telu izaziva pad jedinjenja zvanog adenozin trifosfat (ATP), koje obezbeđuje energiju za ćelijske procese vašeg tela.
Kada ATP padne na dovoljno nizak nivo, to je signal vašem telu da vam treba više goriva. Ovo te čini gladnim, pa jedeš.
To je ono što istraživači nazivaju hipotezom preživljavanja fruktoze, i ona povezuje različite teorije o tome šta uzrokuje gojaznost, čak i one koje izgledaju potpuno nekompatibilne, poput unosa masti naspram unosa ugljenih hidrata.
„U suštini, ove teorije, koje stavljaju niz metaboličkih i dijetetskih pokretača u centar epidemije gojaznosti, sve su delovi slagalice ujedinjene jednim poslednjim delom: fruktozom“, kaže Džonson. „Fruktoza je ono što pokreće naš metabolizam da pređe u režim niske snage i izgubi kontrolu nad apetitom, ali masna hrana postaje glavni izvor kalorija koji podstiču debljanje.“
Ovaj režim male snage se aktivira čak i ako su rezerve goriva pri ruci. Čak i kada postoji mnogo raspoložive energije u obliku uskladištene masti, fruktoza sprečava telo da iskoristi bilo koje od tih skladišta.
U nekim kontekstima, to je dobra stvar. Medvedi koji se pripremaju za hibernaciju mogu da sačuvaju svoje rezerve masti netaknutim žvakanjem voća. Ali konzumiranje slatke hrane i pića kod ljudi, kažu istraživači, je put ka nezdravom višku.
„Ovaj mehanizam zasnovan na evoluciji koristi se za pomoć životinjama u skladištenju masti kada je hrana još uvek dostupna pre očekivane nestašice hrane“, pišu istraživači. „Iako je zamišljeno da pomogne preživljavanju u kratkom roku, sa hroničnim prekomernim angažovanjem ovaj put se pomera od korisnog ka pokretanju mnogih današnjih modernih bolesti.
Potrebno je više istraživanja da bi se tačno utvrdilo kako ovo funkcioniše, pošto je većina istraživanja o tome kako fruktoza funkcioniše zasnovana na životinjama. Međutim, nalazi predstavljaju važan korak u rešavanju ove eskalirajuće zdravstvene krize.
Istraživanje je objavljeno u Gojaznost.
