Surogat majke suočavaju se sa većim rizikom od ozbiljnih komplikacija majki i nepovoljnih ishoda trudnoće u poređenju sa ženama koje zatrudne prirodnim putem ili putem vantelesne oplodnje (IVF), prema istraživanju koje je predstavljeno na 40. godišnjem sastanku ESHRE u Amsterdamu.
Studija je analizirala 937.938 jednoplodnih porođaja u Ontariju, Kanada, u periodu od 2012. do 2021. godine, upoređujući rezultate između prirodnog začeća, IVF začeća i gestacijskih nosilaca. Rezultati su objavljeni u časopisu Human Reproduction.
Otkriveno je da su surogat majke imale značajno veću stopu ozbiljnih komplikacija majki od 7,1%, u poređenju sa 2,4% kod prirodnog začeća i 4,6% kod IVF začeća. Konkretno, surogat majke su često imale postporođajna krvarenja i hipertenzivne poremećaje, što su ozbiljne komplikacije tokom trudnoće.
Među surogat majkama, stopa postporođajnih krvarenja bila je 13,9%, dok je kod prirodnog začeća bila 5,7%, a kod IVF začeća 10,5%. Slično tome, hipertenzivni poremećaji, čest medicinski problem tokom trudnoće, uticali su na surogat majke sa stopom od 13,9%, dok je kod prirodnog začeća bila 6,6%, a kod IVF začeća 11,6%.
Marina Ivanova, autorka studije sa Kvins univerziteta u Kingstonu, Kanada, izjavila je da postoji nekoliko mogućih razloga koji bi mogli objasniti povećan rizik od ozbiljnih komplikacija majki među surogat majkama. To uključuje razlike u zdravstvenom stanju ili sociodemografskim karakteristikama gestacijskih nosilaca, razlike u prenatalnoj nezi i praćenju, fiziološke i psihološke uticaje nošenja trudnoće za drugu osobu, kao i efekte primenjenih tretmana tokom procesa vantelesne oplodnje.
„Dok neka literatura sugeriše pažljiv izbor gestacijskih nosilaca na osnovu povoljnih karakteristika za zdravu trudnoću, naša kohorta nije dosledno podržavala tu ideju“, dodaje dr. Marija Velez, supervizor studije i viši autor. „Surogat majke često imaju niži socioekonomski status, koji je povezan sa većim rizikom ozbiljnih komplikacija majki. Ipak, analiza je uzela u obzir sociodemografske karakteristike i rezultati su bili slični, što ukazuje na potencijalno različite mehanizme.“
Gestacijski nosilac se definiše kao žena koja nosi genetski nepovezano dete za drugu osobu ili par. Obično se IVF koristi za oplodnju jajne ćelije predviđenog roditelja, a dobijeni embrion se stavlja u matericu surogat majke.
U poslednjih nekoliko godina, upotreba gestacijskih nosilaca je u porastu zbog različitih faktora, uključujući povećanu stopu neplodnosti, veći broj muških istopolnih parova koji žele decu, društveno prihvatanje različitih porodičnih formi, napredak u medicinskoj tehnologiji i veći broj klinika za plodnost širom sveta.
Iako postoji veći rizik od ozbiljnih komplikacija majki i nepovoljnih ishoda trudnoće među surogat majkama, studija nije pronašla značajne razlike u zdravstvenim ishodima za bebe do 28 dana starosti između gestacijskih nosilaca, prirodnog začeća i IVF začeća. Ozbiljni zdravstveni problemi su bili prisutni kod 6,5%, 6% i 9,1% novorođenčadi, redom.
Marina Ivanova objašnjava da iako postoji veći rizik od ozbiljnih komplikacija majki među surogat majkama, iznenađujuće je što nije primećeno značajno povećanje ozbiljnih komplikacija kod novorođenčadi u poređenju sa prirodnim začećem. Dok gestacijski nosioci imaju više komplikacija, to ne nužno rezultira lošijim ishodima za bebe, što je pozitivno.
Nasuprot tome, među ženama iz opšte populacije, ozbiljne komplikacije majki povezane su sa većim rizikom od ozbiljnih komplikacija kod novorođenčadi. Ova razlika zahteva dalju istragu.
Profesor dr. Karen Sermon, predsednica ESHRE-a, ističe da ovi rezultati ukazuju na uticaj socioekonomskog statusa na reproduktivno zdravlje i potrebu da se kandidati za surogat majke pruže najbolju moguću negu. Takođe, izgleda da deca rođena od gestacijskih nosilaca ne pokazuju veći rizik od zdravstvenih problema.
