Robin Alderman se suočava sa mučnom stvarnošću: genska terapija bi mogla da izleči retki, nasleđeni imuni nedostatak njenog sina Kamdena. Ali to mu nije dostupno.
2022. godine, londonska kompanija Orchard Therapeutics prestala je da ulaže u eksperimentalni tretman za ovo stanje, Viskott-Aldrich sindrom. I ne postoje studije genske terapije kojima može da se pridruži.
„Osećamo se kao da smo zaboravljeni“, rekla je Alderman, koja se zalagala za svog 21-godišnjeg sina od kada je bio beba.
Zajedno, oko 350 miliona ljudi širom sveta pati od retkih bolesti, od kojih je većina genetska. Ali svaki od 7.000 pojedinačnih poremećaja pogađa možda nekoliko od milion ljudi ili manje. Malo je komercijalnih podsticaja za razvoj ili stavljanje na tržište ovih jednokratnih terapija da bi se popravili neispravni geni ili zamenili zdravim. Ovo ostavlja porodice kao što su Aldermani da traže pomoć, a neke pokušavaju da sami prikupe novac za lekove koji možda nikada neće doći.
„Ova deca su dva puta bila nesrećna: A, jer su dobili genetsku bolest, i B, jer je bolest toliko retka da nikog nije briga“, rekao je dr Đulio Kosu, profesor regenerativne medicine na Univerzitetu u Mančesteru u Engleskoj. „Kompanije žele da ostvare profit.
Naučnici kažu da ova dinamika preti da osujeti napredak u polju genske terapije u nastajanju, brišući potencijal nove vrste lekova, baš kao što stalni tok istraživanja ukazuje na obećavajuće tretmane za različite poremećaje. Istraživači traže rešenja, često se obraćajući dobrotvornim organizacijama, grupama pacijenata i vladama.
Jedna velika italijanska dobrotvorna organizacija objavila je u februaru da preuzima Viskott-Aldrich tretman koji je vodio Orchard. A ogranak dobrotvorne Fondacije za borbu protiv slepila pomogla je u pokretanju kompanije, Opus Genetics, da unapredi rad na genskoj terapiji istraživača sa Univerziteta Pensilvanije dr Džin Benet i njegovog kolege.
Na mnogo načina, taj napor je bio inspirisan porodicama pacijenata.
„Neki od njih imaju prodaju peciva. Jedna porodica je stavila svoju kuću pod hipoteku da bi dala nešto novca za studiju za njihovu retku bolest“, rekao je Benet. „Samo se osećam odgovornim da im pomognem.
Porodični bol
Aldermani su se suočili sa godinama bola i frustracije.
Kamden Alderman je dijagnostikovan kao beba sa Viskott-Aldričom, uzrokovanom mutiranim genom na Ks hromozomu. Prvenstveno pogađa dečake — do 10 od svakog miliona — i može izazvati česte infekcije, ekcem i obilno krvarenje.
Dok je bio mali, lekari su mu odstranili slezinu zbog nekontrolisanog krvarenja. Kao dečak, mnogo puta je završio u bolnici i rečeno mu je da ne može da igra bejzbol.
Jedan tretman je transplantacija koštane srži. Ali on je crnac i ima korejsko nasleđe, što otežava pronalaženje donatora — ljudi se najverovatnije podudaraju sa nekim sličnim predacima ili etničkim poreklom. Robin Alderman se seća da je jedan lekar rekao: „U suštini, jedina šansa vašeg sina za izlečenje biće genska terapija.
Takođe je rekao da njeni istraživači tada nisu prihvatali stanovnike SAD u kliničko ispitivanje, što mi je „samo nekako slomilo srce“, rekla je ona.
Danas je Kamden Alderman apsolvent na Državnom poljoprivrednom i tehničkom univerzitetu Severne Karoline. Svakodnevno uzima penicilin i daje sebi nedeljne infuzije imunoglobulina pod kožu, koje pomažu u borbi protiv infekcije. Ipak, poslednjih godina je nekoliko puta sleteo u bolnicu i dobio je problem sa bubrezima.
Iako ne gleda na gensku terapiju kao na lek za sve, rekao je, „to bi mi samo pomoglo da vodim lakši život.“
To se pokazalo tačnim za pacijente koji su bili podvrgnuti eksperimentalnoj terapiji, kao što je 14-godišnji sin dr Prija Stiven, koji je učestvovao u kliničkom ispitivanju u Italiji koje je prihvatilo Amerikance u to vreme.
Iako je Stiven zahvalan, rekla je, ona ne može a da ne oseća krivicu što je njena porodica dobila priliku koju drugi nemaju: „Etički je jednostavno neprihvatljivo imati tretman za koji znamo da deluje, za koji znamo da je siguran, da svi ljudi odjednom ne mogu pristupiti.“
Neko vreme se činilo da je genska terapija za Viskott-Aldrich na pravom putu za širu dostupnost. Genethon, francuska neprofitna istraživačka organizacija, sponzorisala je obećavajuća klinička ispitivanja, ali nije imala sredstva za nastavak razvoja, rekao je izvršni direktor Frederik Reva.
Proizvođač lekova GlakoSmithKline preneo je još jednu terapiju Orchard-u, koji je 2019. objavio da je dobio određivanje od američke Uprave za hranu i lekove sa ciljem da se ubrza razvoj i pregled. Ali Orchard je prekinuo ulaganje u ovaj i dva druga tretmana retkih bolesti pre nekoliko godina, a izvršni direktor dr Bobi Gaspar je rekao da kompanija saoseća sa pogođenim porodicama i da će tražiti druge načine da unapredi terapiju.
„Postoji ogroman broj bolesti koje bi mogle imati koristi od genske terapije, ali za koje ne postoji model profitabilnosti jer su ulaganja u istraživanje velika, troškovi proizvodnje su visoki, a broj pacijenata je veoma mali“, rekao je Revah.
Većina genetskih stanja je retka – svako utiče na manje od 200.000 ljudi u SAD u bilo kom trenutku. Istraživanja za mnoge od njih nisu prošla ranu fazu.
Ćerka Lejsi Henderson, petogodišnja Estela, ima naizmeničnu hemiplegiju u detinjstvu, neurološko stanje koje pogađa 300 ljudi u SAD. Estela je kognitivno odložena, ima ograničenu upotrebu ruku i privremeno je paralizovana delimično ili celog tela, rekao je Henderson. Lekovi mogu obuzdati simptome, ali nema leka.
Njena porodica u Ajovi prikuplja sredstva preko GoFundMe i veb stranice za razvoj genske terapije. Doneli su oko 200.000 dolara.
„Imamo tri različita projekta sa različitim istraživačima“, rekao je Henderson. „Ali problem je što je sve nedovoljno finansirano.“
‘Neusklađeni’ podsticaji
Finansijski destimulativni faktori muče proces, od otkrivanja lekova do razvoja, kažu naučnici.
Količina posla koju treba preći od laboratorije do testiranja na ljudima i kroz proces odobravanja lekova je „neverovatno skupa“, rekao je dr Donald Kon, profesor mikrobiologije, imunologije i molekularne genetike na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu.
U poslednjih nekoliko godina, rekao je on, ulaganja u gensku terapiju su u velikoj meri presušila.
„Ako morate da potrošite 20 miliona dolara ili 30 miliona dolara da biste dobili odobrenje, a imate pet ili 10 pacijenata godišnje, teško je dobiti povrat ulaganja“, rekao je Kon. „Dakle, imamo uspešne, bezbedne terapije, ali više su finansijski, ekonomski elementi koji ih ograničavaju da postanu odobreni lekovi.“
Na kraju, većina biotehnoloških kompanija postaje javna i mora se fokusirati na profit akcionara, rekao je Fransoa Vinje, izvršni direktor biotehnološke kompanije Shape Therapeutics u Sijetlu.
„Upravni odbor je stvar koja staje na put; oni pokušavaju da maksimiziraju dobit“, rekao je Vigneault, čija je kompanija u privatnom vlasništvu. „To je samo pohlepa. To je samo neusklađen podsticaj između strukture korporativne kompanije i onoga što treba da uradimo, a to je dobro za svet.“
Čak i kada tretmani stignu na tržište, možda neće ostati tamo. Iste godine Orchard je prestao da ulaže u Viskott-Aldrich tretman, takođe je prestao sa distribucijom leka pod nazivom Strimvelis, odobrenog u Evropi za lečenje retke bolesti ADA-SCID, ili „sindroma bubble boi“.
‘Ogroman izazov’
Kler But, profesorka genske terapije i pedijatrijske imunologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, je među onima koji rade na promeni. Ona je suosnivač pristupa genskim terapijama za retke bolesti, koji okuplja ljude širom Evrope koji predstavljaju akademske grupe, advokate pacijenata, regulatore, finansijere i proizvođače lekova. Nadaju se da će stvoriti nezavisnu neprofitnu organizaciju koja može podržati odobrenje tržišta i pristup terapijama koje nisu komercijalno održive.
Srodni napor u SAD, Konzorcijum za gensku terapiju po narudžbi, organizovala je Fondacija za nacionalne institute za zdravlje i uključuje FDA, različite institute NIH-a i nekoliko farmaceutskih kompanija i neprofitnih organizacija. Ciljevi grupe uključuju podršku nekoliko kliničkih ispitivanja i istraživanje načina da se pojednostave regulatorni procesi.
Neki istraživači pokušavaju da se bave ovim problemom naučno. Dr Ana Greka je rekla da je Institut Broad MIT-a i Harvarda pokrenuo napore da se sagledaju zajedništva iza različitih uslova—ili čvorova, koji se mogu uporediti sa granama koje se sastaju na stablu drveta. Popravljanje čvorova genskim terapijama ili drugim tretmanima, a ne određenim „pogrešnim slovom“ u DNK odgovornim za jedan poremećaj, moglo bi istovremeno da se bavi više bolesti.
„Ovo povećava broj pacijenata koji mogu imati koristi od terapije“, rekao je Greka, član Broad-a. „To takođe čini beskrajno lakšim ili privlačnijim za bilo koga, poput biofarmaceutske kompanije, da pokrene projekat i pokuša da ga dovede do klinike, jer će imati veće tržište.
U međuvremenu, pogođene porodice sarađuju jedna s drugom i naučnici kako bi pomogli da se igla pomeri. Genethon je osnovano od strane udruženja pacijenata i njihovih rođaka da bi razvili tretmane za nekoliko retkih bolesti. A vođa fondacije uključene u Opus Genetics ima dete sa retkim genetskim oboljenjem mrežnjače.
Takođe postoji nova nada za porodice koje se suočavaju sa Viskott-Aldrich-om i bolešću dečaka. Prošle godine, Telethon fondacija u Italiji preuzela je odgovornost za proizvodnju i distribuciju Strimvelisa. Ove godine, dobrotvorna organizacija je objavila da je odabrana za pilot program Evropske agencije za lekove koji bi mogao da pomogne u vođenju Viskott-Aldrich genske terapije kroz tamošnji regulatorni proces.
Ipak, naučnici kažu da ovi napori ne negiraju veću finansijsku dilemu koja okružuje terapije za retke bolesti, i možda će proći neko vreme pre nego što takvi genetski tretmani budu dostupni pacijentima širom sveta.
„Ovo je ogroman izazov i nisam sasvim siguran da ćemo moći da ga prevaziđemo“, rekao je But. „Ali moramo da pokušamo jer smo proveli decenije i milione praveći ove transformativne tretmane. A ako ne pokušamo, onda se osećamo kao kraj jedne ere.“
