Novo istraživanje je otkrilo četiri gena sa nekim od najvećih poznatih efekata na vreme menopauze otkrivenih do sada, pružajući novi uvid u veze između vremena menopauze i rizika od raka.
Geni dolaze u parovima, a kada žene imaju samo jednu radnu kopiju četiri nova identifikovana gena (ETAA1, ZNF518A, PNPLA8, PALB2), imaju menopauzu između dve i pet i po godina ranije od proseka.
Analiza velikih razmera pod naslovom „Genetske veze između starenja jajnika, rizika od raka i de novo stopa mutacija“ objavljena je u časopisu Priroda.
Tim je prvo pogledao varijacije u podacima iz genetskog sekvenciranja 106.973 učesnica u postmenopauzi u studiji UK Biobank. Istraživači su se fokusirali na retke vrste genetskih promena koje uzrokuju gubitak proteina i istraživali njihov uticaj na vreme menopauze.
Sve proučavane genetske promene su retke u populaciji. Međutim, njihov uticaj na menopauzu je pet puta veći od uticaja bilo koje ranije identifikovane zajedničke genetske varijante. Najjači efekat je pronađen kod varijanti gena u ZNF518A, samo kod jedne od 4.000 žena. Ove varijante skratile su reproduktivni životni vek više od većine prethodno identifikovanih gena.
Otkrivanje efekta gena daje naučnicima bolje razumevanje bioloških mehanizama koji podupiru menopauzu i veze sa drugim bolestima.
Ko-voditelj studije, profesor Ana Marej, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ekseteru, rekla je: „Decenijama je menopauza bila nedovoljno istražena, ali sada je ovo oblast nauke koja se brzo razvija. Vreme menopauze ima ogroman uticaj na žene dok planiraju svoje karijere i živote, a razumevanje genetskih promena je od posebnog interesa u smislu potencijalnih tretmana koji bi mogli produžiti reproduktivni život u budućnosti.“
Kada dođe do nepopravljenog oštećenja DNK u jajima, ona mogu umrijeti. Brzina gubitka jajnih ćelija određuje kada žene dožive menopauzu. Prethodni rad tima je pokazao da će mnogi geni koji utiču na vreme menopauze verovatno to učiniti tako što utiču na genetski integritet jajnih ćelija.
Isti faktori utiču na druge ćelije i tipove tkiva paralelno, a u ovoj novoj studiji tim je otkrio da su mnogi geni povezani sa vremenom menopauze takođe faktori rizika za rak. To uključuje promene u genima BRCA1 i BRCA2, što dovodi do ranije menopauze i povećanog rizika od raka.
Smatra se da je ovo proces u igri u petom novom genu povezanom sa vremenom menopauze (SAMHD1). Tim je otkrio da promene u ovom genu mogu dovesti do toga da žene prođu kroz menopauzu godinu dana kasnije od proseka. Istraživači su takođe prvi put otkrili da promene u ovom genu izazivaju predispoziciju za različite vrste raka kod muškaraca i žena.
Profesor Džon Peri, ko-voditelj odeljenja za epidemiologiju MRC na Univerzitetu u Kembridžu, dodao je: „Prošla istraživanja sugerišu da ženski jajnici stare brže od drugih organa u telu, a ovo je model sistema za razumevanje biologije starenja tela.
„Naše najnovije istraživanje se zasniva na ovom konceptu, pokazujući da proučavanje starenja jajnika neće samo dovesti do boljeg razumevanja biologije iza neplodnosti i drugih reproduktivnih poremećaja, već će poboljšati naše razumevanje fundamentalnih procesa koji regulišu oštećenje DNK i rizik od raka stanovništva uopšte“.
Koristeći podatke iz projekta 100.000 genoma, koji su predvodili Genomics England i NHS England, tim je zatim otkrio da majke sa velikim brojem genetskih varijanti koje uzrokuju raniju menopauzu imaju tendenciju da imaju više novih promena u DNK koju su preneli na svoju decu.
Autori studije veruju da je to zato što su relevantni geni uključeni u popravku oštećenja DNK, tako da ova funkcija može biti ugrožena u jajnicima, što omogućava da se nove genetske promene dogode u jajima.
Dr Hilari Martin, ko-voditelj studije sa Instituta Vellcome Sanger, rekla je: „Nove promene u DNK u jajetu ili spermi su izvor svih genetskih varijacija kod ljudi, doprinoseći razlikama među pojedincima u njihovom izgledu, ponašanju i rizik od bolesti.
„Do sada smo znali vrlo malo o tome šta utiče na ove nove promene DNK, osim na starost roditelja. Ovo je prvi put da smo videli da postojeće uobičajene varijacije u DNK utiču na brzinu ovih promena.“
