Zauvek hemikalije padaju po kiši, prolaze kroz naše vodene tokove i plivaju u našim krvotocima, a sada, početna istraživanja sugerišu da ovi potencijalno štetni zagađivači „začepljuju“ ključni drenažni sistem u našim telima.
Nova studija ukazuje na to da hemikalije zauvek utiču na zdravlje bubrega, a promene u mikrobiomu creva objašnjavaju bar neke od efekata.
Bubrezi filtriraju višak vode i toksina iz krvotoka, a hemikalije zauvek kruže ova dva ‘odvoda’ na zabrinjavajući način. Dok su dokazi trenutno ograničeni, postoji šansa da zagađivači koji se skupljaju u bubrezima izazivaju hronične bolesti, kao i rak.
Kod glodara, kada se neke hemikalije zauvek akumuliraju u bubrezima, visoke koncentracije dovode do povreda usled oksidativnog stresa.
Novo istraživanje na ljudima je prva longitudinalna studija koja istražuje kako zauvek hemikalije mogu uticati na funkciju bubrega u multietničkoj kohorti mladih odraslih osoba sa visokim rizikom od metaboličkih bolesti.
Dokaz koncepta pratio je 78 učesnika, starosti od 17 do 22 godine, koji su bili pretežno Hispanoamerikanci. Oni sa većom izloženošću sedam različitih zauvek hemikalija – na šta ukazuju uzorci krvi prikupljeni na početku ispitivanja – pokazali su znake relativno lošije funkcije bubrega četiri godine kasnije.
Za svako povećanje standardne devijacije u njihovoj ukupnoj izloženosti, došlo je do pada serumskog kreatinina za 2,4 odsto, krvnog markera koji ukazuje na to koliko dobro bubrezi filtriraju otpad i višak vode.
To je mali, ali zabrinjavajući nalaz, jer je mlada odrasla osoba ‘kritičan razvojni prozor za funkciju bubrega’, pišu autori studije, koju su predvodili naučnici sa Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu.
Per- i polifluoroalkil supstance (PFAS) su poznate kao hemikalije zauvek jer se odupiru degradaciji i zadržavaju se u životnoj sredini i u nama zastrašujuće dugo. Sintetičke hemikalije se koriste u nelepljivom posuđu, tretmanu tkanina, kozmetici i ambalaži za hranu i mogu se apsorbovati kroz kožu, udahnuti ili progutati.
Danas ih je praktično nemoguće izbeći, i dok su samo dve hemikalije (PFOA i PFOS) jasno povezane sa rakom, kardiovaskularnim bolestima, problemima plodnosti i urođenim defektima, danas na tržištu postoji više od 12.000 varijanti sa uglavnom nepoznatim zdravstvenim efektima.
Početkom 2000-ih, PFOA i PFOS su povučeni iz proizvodnje u SAD, nakon što su bili povezani sa toksičnim efektima u nekoliko ključnih organa pri niskim koncentracijama.
Više od dve decenije kasnije, i PFOA i PFOS još uvek kruže u krvi mladih ljudi. Trenutna studija je samo mala i oslanja se na nesavršena merenja funkcije bubrega, ali je dokaz koncepta kako naučnici mogu meriti oštećenje organa od zauvek hemikalija u budućnosti.
Uzorci krvi uzeti na početku i na kraju ispitivanja, kao i uzorci stolice koje je dalo 45 učesnika, ukazuju na to da barem neke hemikalije zauvek utiču na zdravlje bubrega preko mikrobioma creva.
U četvorogodišnjem ispitivanju, promene samo jedne grupe crevnih bakterija i njenih metabolita u krvi objasnile su 33 procenta smanjene funkcije bubrega povezane sa zauvek hemikalijama. Druga grupa crevnih bakterija objasnila je 50 odsto promena.
„Videli smo da izloženost PFAS-u potencijalno menja sastav mikrobioma, povezan sa nižim nivoima korisnih bakterija i nižim antiinflamatornim metabolitima“, objašnjava naučnica za javno zdravlje Hejli Hampson sa USC.
„Ovo ukazuje na upalu i oksidativni stres kao potencijalni mehanizam, tako da je to oblast na koju se buduća istraživanja mogu fokusirati.“
Potrebne su dalje studije da bi se razumelo kako neke zauvek hemikalije utiču na bubrege, ali istraživači kažu da njihovi nalazi pružaju dokaz da se oštećenje može delimično pripisati promenama u crevnom mikrobiomu.
