Eksperimentalni flaster za kožu obećava da će lečiti mališane koji su visoko alergični na kikiriki – trenirajući njihova tela da se nose sa slučajnim ugrizom, prenosi AP.
Alergija na kikiriki je jedna od najčešćih i opasnih alergija na hranu. Roditelji alergičnih mališana su stalno na oprezu protiv izloženosti koja može pretvoriti rođendanske zabave i datume igranja u posete hitnoj pomoći.
Ne postoji lek. Jedini tretman je za decu od 4 i stariju koja mogu da konzumiraju poseban prah od kikirikija da bi se zaštitili od teške reakcije.
Flaster, nazvan Viaskin, ima za cilj da pruži takvu vrstu tretmana kroz kožu. U velikom testu sa decom uzrasta od 1 do 3 godine, pomogao je onima koji nisu mogli da tolerišu čak ni mali deo kikirikija da na kraju bezbedno pojedu nekoliko, izvestili su istraživači u sredu.
Ako dodatno testiranje prođe, „ovo bi ispunilo ogromnu neispunjenu potrebu“, rekao je dr Metju Grinhot, alergolog u Dečjoj bolnici u Koloradu koji je pomogao u vođenju studije.
Oko 2% dece u SAD je alergično na kikiriki, a neki su toliko ozbiljni da čak i mala količina može izazvati reakciju opasnu po život. Njihov imuni sistem preterano reaguje na hranu koja sadrži kikiriki, izazivajući zapaljensku kaskadu koja izaziva koprivnjaču, piskanje ili još gore. Neki mladi prerastu alergiju, ali većina mora da izbegava kikiriki doživotno i da nosi lekove za spasavanje da bi sprečila tešku reakciju ako ih slučajno progutaju.
Uprava za hranu i lekove je 2020. godine odobrila prvi tretman za izazivanje tolerancije na kikiriki – „oralna imunoterapija“ pod nazivom Palforzia koju deca uzrasta od 4 do 17 godina svakodnevno konzumiraju kako bi zadržala zaštitu. Palforzia kompanije Aimmune Therapeutics se takođe testira na maloj deci.
Francuska kompanija DBV Technologies sprovodi imunoterapiju zasnovanu na koži kao alternativni način za desenzibilizaciju tela na alergene.
Viaskin flaster je obložen malom količinom proteina kikirikija koji se upija u kožu. Dnevni flaster se nosi između lopatica, gde mališani ne mogu da ga skinu.
U novoj studiji, 362 mališana sa alergijom na kikiriki prvo je testirano da bi se videlo koliko visoke doze proteina od kikirikija mogu da tolerišu. Zatim su nasumično raspoređeni da svakodnevno koriste Viaskin flaster ili lažni flaster.
Nakon godinu dana lečenja, ponovo su testirani i oko dve trećine mališana koji su koristili pravi flaster moglo je bezbedno da unese više kikirikija, što je ekvivalent od tri do četiri, zaključili su istraživači.
To je u poređenju sa otprilike trećinom mladih koji su dobili lažne zakrpe. Greenhavt je rekao da oni verovatno uključuju decu koja prerastu alergiju.
Što se tiče bezbednosti, četiri primaoca Viaskina doživela su alergijsku reakciju zvanu anafilaksa za koju se smatralo da je povezana sa flasterom. Troje je lečeno epinefrinom da bi se smirila reakcija, a jedan je odustao od studije.
Neki mladići su takođe slučajno jeli hranu koja sadrži kikiriki tokom studije, a istraživači su rekli da su alergijske reakcije bile ređe među korisnicima Viaskina nego kod onih koji su nosili lažne flastere. Najčešći neželjeni efekat bila je iritacija kože na mestu flastera.
Nalazi su objavljeni u časopisu Nev England Journal of Medicine.
Rezultati su „veoma dobra vest za malu decu i njihove porodice kao sledeći korak ka budućnosti sa više tretmana za alergije na hranu“, napisao je dr Alkis Togias iz Nacionalnog instituta za zdravlje, koji nije bio uključen u studiju. prateći uvodnik.
Togias je upozorio da je prerano upoređivati oralne tretmane i tretmane kože, ali je ukazao na podatke koji ukazuju na to da svaki može imati različite prednosti i nedostatke – povećavajući mogućnost da oralna terapija može biti jača, ali i izazvati više neželjenih efekata.
DBV Technologies se nekoliko godina bori da plasira flaster od kikirikija na tržište. Prošlog meseca kompanija je objavila da FDA želi neke dodatne podatke o bezbednosti za malu decu, a posebna studija već prati duži tretman. U toku je i istraživanje na deci uzrasta od 4 do 7 godina.