Pošto je gojaznost faktor koji doprinosi hroničnoj bolesti bubrega, gubitak težine može pomoći u smanjenju rizika za pacijenta. Ali nova istraživanja sugerišu da fitnes i sprečavanje dobijanja na težini zapravo mogu igrati važniju ulogu u smanjenju rizika od gubitka težine. Nalazi su objavljeni danas u časopisu Obesiti od strane istraživača sa Medicinskog koledža Univerziteta Drekel i Dornsife School of Public Health.
Istraživači su pratili 1.208 gojaznih i gojaznih odraslih (BMI jednak ili veći od 25 kg/m 2 ) iz šest gradova širom zemlje koji su učestvovali u multietničkoj studiji ateroskleroze (MESA) koju je sponzorisao NIH. Učesnici su regrutovani od jula 2000. do avgusta 2002. i praćeni su u proseku od 9 godina, tokom naknadnih ispita nakon 18 meseci, 3 godine, 5 godina i 10 godina. Za razliku od većine prethodnih istraživanja o fizičkoj aktivnosti i riziku od hronične bolesti bubrega, odrasli u ovoj studiji nisu imali dijabetes, srčane bolesti ili smanjenu funkciju bubrega na početku.
Drekel tim je otkrio da je povećanje telesne težine povezano sa većim rizikom od hronične bolesti bubrega; konkretno, svakih 5 kg povećanja telesne težine u odnosu na početnu vrednost bilo je povezano sa 1,34 puta većom stopom razvoja hronične bolesti bubrega. Ovo povećanje je mereno testovima krvi procenjene brzine glomerularne filtracije, ili eGFR, koristeći formulu koja uzima u obzir i cistatin C – protein koji proizvode ćelije – i serumski kreatinin, koji bubrezi filtriraju iz krvi kroz proizvodnju urina. Visok nivo cistatina C i kreatinina u serumu signaliziraju lošu funkciju bubrega.
Grupa je takođe posmatrala kako je fizička spremnost, kako pokazuje tempo hodanja, povezana sa funkcijom bubrega. Otkrili su da je spori tempo hodanja (ispod 2 milje na sat) — kako je samoprocenjeno u anketama pri svakoj poseti — povezan sa bržim opadanjem funkcije bubrega, a pojedinci sa sporijim tempom imaju veći rizik od razvoja hronične bolesti bubrega nego brže hodajući pacijenti. Njihovi nalazi su bili slični bez obzira da li su pacijenti na početku imali visok krvni pritisak ili ne.
„Otkrili smo da za odrasle sa gojaznošću, niska fizička spremnost, procenjena uobičajenim tempom hodanja, i povećanje telesne težine povećavaju rizik od razvoja bolesti bubrega, ali nismo videli povezanost između gubitka težine i nižeg rizika od CKD“, rekao je Harhai. „Još uvek postoji verovatnoća da će u ovoj populaciji imati zdravstvene koristi vezane za bubrege od gubitka težine, kao što su poboljšanja u kontroli glikemije i krvnog pritiska.
Harhai je rekao da nedostatak veze između gubitka težine i rizika od hronične bolesti bubrega govori o ograničenom znanju na terenu o specifičnim mehanizmima koji povezuju gubitak težine i zdravlje bubrega, objašnjavajući: „Već znamo da gojaznost povećava rizik od dijabetesa tipa 2, stanja to je glavni pokretač hronične bolesti bubrega u našoj zemlji. Ali kada smo se fokusirali na odrasle sa gojaznošću koji nisu imali dijabetes ili bolest bubrega u početku, otkrili smo da su povećanje telesne težine i niska fizička spremnost faktori rizika za pojavu CKD, dok gubitak težine nije nužno bio protektivan.Ovi nalazi svakako zahtevaju dodatno istraživanje.“
„Poboljšana kontrola glikemije i krvnog pritiska, koju obično vidimo sa gubitkom težine, mogla bi biti značajnija za populaciju koja već ima hroničnu bolest bubrega, ili kod odraslih sa teškom gojaznošću – odrasli se ne mogu kvalifikovati za MESA ako imaju više od 300 funti“.
Prethodne studije su takođe otkrile povezanost između povećanja telesne težine i većeg rizika od hronične bolesti bubrega, ali sadašnja studija je među prvima koja se bavi ulogom fizičke spremnosti i rizika od hronične bolesti bubrega u gojaznoj populaciji bez dijabetesa.
Više od 1 od sedam odraslih u SAD – 37 miliona – pati od hronične bolesti bubrega. Procene sugerišu da devet od 10 ovih osoba ne zna da ima bolest. Smrtnost od ove bolesti je u porastu na nacionalnom nivou, sa 91,7 na 1.000 u 2019. na 100,6 na 1.000 u 2020.—sa većim porastom među crnim i latinoameričkim stanovništvom. Lečenje pacijenata je takođe oporezivo za državni zdravstveni sistem, sa više od 85 milijardi dolara koje je samo Medicare potrošio 2020. Od februara 2023. 88.658 ljudi je bilo na listi čekanja za spasonosnu transplantaciju bubrega u Sjedinjenim Državama.
Iako istraživači ističu da spora brzina hoda može takođe biti rezultat drugih bolesti i oboljenja koja utiču na rizik od hronične bolesti bubrega, kao što je artritis, oni takođe primećuju da je povezanost između tempa hodanja i smanjenja eGFR bila značajna korišćenjem cistatina C, koji je manje pogođen. po mišićnoj masi, za određivanje eGFR.
„Naša studija pokazuje da fizička spremnost može biti važna kao i telesna težina prilikom procene rizika od hronične bolesti bubrega kod odraslih sa gojaznošću, ali su buduće studije potrebne da bi se utvrdilo da li se ovi rezultati takođe proizvode tokom testiranja intervencija koje pomažu pacijentima u ovoj populaciji da spreče povećanje telesne težine. i poboljšati njihovu ukupnu kondiciju“, rekao je Harhai.
