Vorasidenib je odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA) za pacijente sa gliomima 2. stepena sa IDH1 ili IDH2 mutacijama.
Na osnovu dokaza iz kliničkog ispitivanja INDIGO, globalnog dvostruko slepog, randomizovanog kliničkog ispitivanja faze III, vorasidenib je više nego udvostručio preživljavanje bez progresije bolesti i odložio potrebu za lečenjem zračenjem i hemoterapijom za pacijente sa IDH mutantnim gliomom stepena 2 nakon operacija za uklanjanje tumora. INDIGO je bilo prvo kliničko ispitivanje faze III molekularno ciljane terapije za IDH-mutantni gliom.
„Ispitivanje INDIGO pokazuje da IDH inhibitori mogu da deluju kod glioma niskog stepena sa IDH mutacijom“, kaže Patrick I. Ven, MD, direktor Centra za neuro-onkologiju na Institutu za rak Dana-Farber i jedan od tri studijske stolice ovog ispitivanja. . „Poslednji lek koji je odobren za gliome niskog stepena bio je 1999. godine, tako da će ovo biti prvi novi lek za dugo vremena.
Gliomi 2. stepena su neizlečivi tumori mozga. IDH mutacije se nalaze u velikoj većini glioma nižeg stepena.
Ključna prednost terapije vorasidenibom je da može odložiti potrebu za lečenjem zračenjem i hemoterapijom. Trenutni tretman uključuje operaciju praćenu zračenjem i hemoterapijom. Zračenje i hemoterapija su efikasni tretmani, ali nakon mnogo godina lečenja, pacijenti će iskusiti znake kognitivne disfunkcije koje se obično vide kod mnogo starijih ljudi.
„Ovi pacijenti su često mladi, u 30-im ili 40-im godinama. Ali 10 do 20 godina kasnije, čak i ako im je dobro sa tačke tumora, često pokazuju znake demencije nakon zračenja i hemoterapije“, kaže Ven. „Ako ovaj lek može da odloži početak ovih tretmana, to bi odložilo kognitivnu disfunkciju kod pacijenata i sačuvalo njihov kvalitet života.“
Ispitivanje INDIGO uključilo je 331 pacijenta sa IDH-mutiranim gliomima 2. stepena koji su bili podvrgnuti operaciji uklanjanja tumora. Pacijentima koji su se upisali nisu odmah trebali zračenje i hemoterapija, već su bili u periodu posmatranja i čekanja. Tokom ovog vremena, oni su randomizirani da uzimaju ili vorasidenib ili placebo.
Pacijenti koji su uzimali vorasidenib imali su medijan preživljavanja bez progresije bolesti od 27,7 meseci u poređenju sa 11,1 meseca za pacijente koji su uzimali placebo. Vreme do sledećeg tretmana za pacijente koji su uzimali placebo bilo je 17,8 meseci.
Za one koji su uzimali vorasidenib, medijana nije određena u najnovijoj analizi jer je samo 11,3% ovih pacijenata do sada napredovalo na sledeći tretman. Lek je takođe imao upravljiv bezbednosni profil.
„Ispitivanje nije pokazalo razliku u kvalitetu života u poređenju sa placebom“, kaže Ven. „Podnošljivost je važna jer je ovo lek za koji očekujemo da će ljudi uzimati mnogo godina.
Odobrenje otvara vrata za nekoliko novih mogućnosti za pacijente. Na primer, Ven ima tekuće ispitivanje koje istražuje vorasidenib sa imunoterapijom i planirana su ispitivanja koja kombinuju vorasidenib sa standardnom radioterapijom i hemoterapijom.