Stalno se podsećamo na to kako vežbanje utiče na zdravlje naših kostiju i mišića ili smanjuje masnoću. Međutim, takođe raste interesovanje za jedan element naše anatomije koji se često zanemaruje: našu fasciju.
Fascija je tanko omotač od vezivnog tkiva, uglavnom napravljen od kolagena — strukture nalik užetu koja pruža snagu i zaštitu mnogim delovima tela. Okružuje i drži svaki organ, krvni sud, kost, nervna vlakna i mišiće na mestu. I naučnici sve više prepoznaju njen značaj za zdravlje mišića i kostiju.
Teško je videti fasciju na telu, ali možete dobiti osećaj kako izgleda ako pogledate odrezak. To su tanke bele pruge na površini ili između slojeva mesa.
Fascija obezbeđuje opšte i posebne funkcije u telu, a raspoređena je na više načina. Najbliža površini je površinska fascija, koja se nalazi ispod kože između slojeva masti. Zatim imamo duboku fasciju koja pokriva mišiće, kosti i krvne sudove.
Veza između zdravlja i funkcije fascije, mišića i kostiju je pojačana nedavnim studijama koje pokazuju važnu ulogu fascije u pomaganju mišićima da rade, pomažući kontrakciju mišićnih ćelija da generišu snagu i utiču na ukočenost mišića.
Svaki mišić je umotan u fasciju. Ovi slojevi su važni jer omogućavaju mišićima koji sede jedan pored drugog ili jedan na drugom da se slobodno kreću bez uticaja na funkcije jedni drugih.
Fascia takođe pomaže u tranziciji sile kroz mišićno-skeletni sistem. Primer za to je naš skočni zglob, gde ahilova tetiva prenosi snagu na plantarnu fasciju. Ovo vidi sile koje se kreću vertikalno naniže kroz ahilije, a zatim se prenose horizontalno u dno stopala – plantarnu fasciju – kada se kreću.
Slična tranzicija sile se vidi od mišića u grudima koji se spuštaju nadole do grupa mišića u podlaktici. Postoje slični vezivni lanci fascije kroz druge delove tela.
Kada fascija ne funkcioniše kako treba, na primer nakon povrede, slojevi postaju manje sposobni da olakšaju kretanje jedan preko drugog ili pomognu u prenosu sile. Povreda fascije traje dugo da se popravi, verovatno zato što poseduje ćelije slične tetivama (fibroblastima) i ima ograničeno snabdevanje krvlju.
Nedavno se pokazalo da fascija, posebno slojevi blizu površine, imaju drugi najveći broj nerava posle kože. Fascijalne obloge mišića takođe su povezane sa bolom od operacije do mišićno-skeletnih povreda od sporta, vežbanja i starenja. Do 30% ljudi sa mišićno-skeletnim bolom može imati zahvaćenost fascije ili fascija može biti uzrok.
Vrsta masaže koja se zove fascijalna manipulacija, koju je razvio italijanski fizioterapeut Luiđi Steko 1980-ih, pokazala je da poboljšava bol od patelarne tendinopatije (bol u tetivi ispod kolenske čašice), kako kratkoročno tako i dugoročno.
Fascijalna manipulacija je takođe pokazala pozitivne rezultate u lečenju hroničnog bola u ramenu.
Jedan od rastućih trendova za pomoć kod povreda mišićno-skeletnog sistema je Kinesio traka, koja se često koristi u profesionalnom sportu. Takođe se koristi da dopuni funkciju fascije i koristi se za lečenje hroničnog bola u donjem delu leđa gde je zahvaćenost fascije faktor.
Osim što se ošteti, fascija takođe može da obezbedi puteve kojima infekcije mogu da putuju, unutar mišića.
Prostori između fascijalnih slojeva su obično zatvoreni (zamislite da je film preklopljen), ali kada dođe do infekcije, klice se mogu širiti između ovih slojeva. Ovo je poseban problem u vratu, gde postoji nekoliko slojeva fascije kroz koje infekcije mogu da putuju.
U teškim slučajevima, operacija je često potrebna da bi se uklonilo mrtvo tkivo i sačuvalo zdravo preostalo tkivo.
Jedan od primarnih primera funkcionisanja fascije u zdravlju i izazova koje može doneti njena disfunkcija, vidi se u uobičajenoj tegobi plantarnog fasciitisa, koji izaziva bol oko pete i svoda stopala.
Ova neverovatno česta bolest pogađa 5-7% ljudi, dok se kod sportista povećava na 22%. Prepoznata je kao povreda od prekomerne upotrebe, koja uzrokuje zadebljanje fascijalnih traka na tabanima koje pomažu da se pruži podrška svodu.
Fascija takođe može biti umešana u ozbiljnija zdravstvena stanja, kao što je nekrotizirajući fasciitis. Ovo je retko, ali ozbiljno bakterijsko stanje koje se može brzo proširiti kroz telo i izazvati smrt.
Stanje je skoro uvek uzrokovano bakterijama, posebno Streptococcus grupe A ili Staphilococcus aureus. Početna infekcija dolazi od posekotine ili ogrebotine, a zatim bakterije putuju duž fascije u druga područja udaljena od početnog mesta pristupa i razmnožavaju se u idealnom okruženju koje pružaju topla udubljenja tela.
Jedan od razloga zašto je fascija zanemarena u zdravlju i bolesti je taj što je bilo teško videti koristeći trenutnu tehnologiju snimanja. Međutim, u skorije vreme, MRI i ultrazvučno snimanje su se pokazali korisnim u vizuelizaciji fascije, posebno kod mišićno-skeletnih stanja kao što je plantarni fasciitis i patoloških promena u fasciji ramena i vrata.
Sa rastućim interesovanjem za fasciju i rastućim razumevanjem njenog doprinosa mišićno-skeletnom zdravlju, razumno je predložiti da se brinemo o njoj na isti način na koji to činimo sa ostatkom mišićno-skeletnog sistema — koristeći ga. Jednostavne tehnike poput penastih valjaka i istezanja su korisne u povećanju pokretljivosti, ali još mnogo toga treba naučiti o našoj fasciji i ulozi koju ona igra u našem svakodnevnom zdravlju.
