Istraživači sa Univerziteta Upsala i Instituta Karolinska nedavno su identifikovali 45 proteina u krvi koji su povezani sa rizikom od infarkta miokarda (IM), poznatog kao srčani udar. Ova studija pruža važan uvid u molekularne mehanizme koji mogu objasniti razlike u riziku od srčanih oboljenja između muškaraca i žena, čime se otvaraju mogućnosti za ciljanije strategije prevencije i lečenja.
U radu, objavljenom u uglednom časopisu European Heart Journal, tim je analizirao podatke iz dve velike kohorte, uključujući 11.751 odraslog Šveđanina uzrasta od 55 do 93 godine, kao i 51.613 učesnika iz UK Biobank, prateći incidente IM i smrtnost tokom osam godina putem povezanosti sa švedskim nacionalnim registrima.
Od 45 identifikovanih proteina, 13 je bilo specifično za žene, a samo jedan za muškarce. Ove proteinske asocijacije mogu pomoći u razumevanju zašto žene imaju različite ishode u vezi sa kardiovaskularnim bolestima, uprkos sličnim faktorima rizika. Tradicionalni faktori rizika, kao što su dijabetes, hipertenzija i pušenje, dobro su poznati, ali molekularni putevi koji utiču na rizik od IM nisu do kraja razjašnjeni.
Analizom uzoraka krvi na 259 proteina povezanih sa kardiometaboličkim zdravljem, istraživači su pronašli da su viši nivoi nekoliko specifičnih proteina, uključujući renin, folistatin i protein 2 odgovora na receptor retinoične kiseline, povezani sa povećanim rizikom od IM. S druge strane, viši nivoi inhibitora puta tkivnog faktora i faktora rasta placente bili su povezani sa smanjenim rizikom od infarkta.
Ovi nalazi sugeriraju da procesi kao što su ateroskleroza, tromboza, upala i imunološki odgovori igraju ključnu ulogu u razvoju infarkta miokarda. Istraživači naglašavaju potrebu za daljim istraživanjima koja će uključiti i žene i muškarce, kako bi se bolje razumele polne razlike u kardiovaskularnom zdravlju.
Urednički komentar uz studiju, koji su napisali A.K. Barton i kolege, osvrće se na istorijski kontekst istraživanja, naglašavajući da su dispariteti u ishodima za žene sa ishemijskom bolešću srca prisutni već decenijama. Termin „Jentlov sindrom“, koji je skovao Bernadin Heali 1991. godine, ukazuje na to da su žene često smatrane drugorazrednim u kardiovaskularnom zdravlju.
„Biti drugačiji od muškaraca znači biti drugorazredni i manje od jednakosti“, napisao je Heali, a tri decenije kasnije, razlike ostaju u fokusu istraživanja. Ova studija predstavlja značajan korak ka razumevanju i adresiranju tih dispariteta, pružajući nove informacije koje bi mogle doprineti razvoju efikasnijih preventivnih mera i tretmana za srčane bolesti kod oba pola.
Sa stotinama hiljada života koji su ugroženi svakodnevno, jasno je da je neophodno nastaviti sa istraživanjem kako bi se poboljšala prevencija i lečenje kardiovaskularnih bolesti, posebno onih koji pogađaju žene.
