Istraživači žele da poboljšaju evidentiranje faktora rizika trudnoće u medicinskim kartonima lekara opšte prakse za svoje pacijentkinje nakon što je revizija koju je predvodio Univerzitet Monash otkrila da je zabrinjavajući broj ugrožen.
Objavljeno u BMJ Seksualno i reproduktivno zdravlje, revizija 10 opštih ordinacija u Melburnu otkrila je da značajan broj pacijenata starosti od 18 do 44 godine ima stanja koja bi mogla da komplikuju trudnoću.
Ovo uključuje mentalno zdravlje (28%), gojaznost (24%), moguće korišćenje lekova koji bi mogli da izazovu urođene mane (17%), pušenje (14%), astmu (13%), visok krvni pritisak (7%), bolesti štitne žlezde (6%) i dijabetes (5%).
Prvi autor i Monash Univerzitet SPHERE Centar za istraživačku izvrsnost Ph.D. kandidat Nishadi Vithanage rekao je da je to prva revizija te vrste.
Vithanage je rekao da rezultati pokazuju veliki teret rizika među ženama koje posećuju lekare opšte prakse, i istakao potencijal elektronske medicinske dokumentacije (EMR) da identifikuje one koji bi mogli imati najviše koristi od nege pre začeća.
„Nega pre začeća se odnosi na intervencije koje se pružaju pre trudnoće koje smanjuju štetne ishode trudnoće i optimizuju zdravlje majke i deteta“, rekla je ona.
„Dok je australijska opšta praksa idealno postavljena za pružanje nege pre začeća, ona se trenutno ne pruža rutinski i ne postoji sistematski način da se identifikuju žene koje bi mogle imati najviše koristi od nege pre začeća u ovim okruženjima.
„Korišćenje elektronskih medicinskih kartona za identifikaciju onih koji su najugroženiji i pozivanje ih da dobiju negu pre začeća može biti put napred.“
Vithanage je rekao da bi dokumentovanje zdravstvenih faktora rizika za zdravlje i način života pre začeća moglo pomoći pružaocima primarne zdravstvene zaštite da identifikuju i pruže negu pre začeća ženama koje bi mogle imati koristi.
Ona je rekla, iako je studija istakla potencijal da se EMR koriste za podsticanje nege pre začeća, oni se trenutno ne koriste u tu svrhu.
„Inicijative za podršku i poboljšanje kvaliteta informacija zabeleženih u EMR-ima su opravdane“, rekla je ona. „Takođe preporučujemo promene u EMR softveru, kao što je uključivanje strukturiranog polja za snimanje reproduktivne namere.
Ako se EMR koriste za poboljšanje nege pre začeća, lekari opšte prakse će morati da maksimalno koriste postojeća strukturirana polja i obezbede da se podaci redovno ažuriraju. Oni bi mogli da daju prioritet snimanju informacija u strukturiranim poljima umesto slobodnom tekstu u kliničkim beleškama, radi efikasnog pronalaženja tokom narednih konsultacija.
„Uključivanje osoblja na recepciji i menadžera prakse u pružanje povratnih informacija o kvalitetu zdravstvenih podataka pre začeća može poboljšati kompletnost EMR-a“, rekao je Vithanage.
„Ne očekujemo da će biti bilo kakvih problema sa privatnošću. Međutim, pre implementacije sistema koji podstiče brigu pre začeća na osnovu profila rizika koji generiše EMR, važno je istražiti prihvatljivost prema tome iz perspektive pružaoca i potrošača.“
