Istraživanja stručnjaka iz Holandskog nacionalnog instituta za javno zdravlje i životnu sredinu (RIVM) pretpostavljaju da nije verovatno da je preventivna vakcinacija bila pokretač opadanja epidemije, pošto je incidencija mipoksa počela da opada pre početka programa vakcinacije. Umesto toga, čini se da je razlog bio taj što je imunitet izazvan infekcijom u grupama visokog rizika bio važan faktor koji objašnjava pad.
Da bi bili efikasni u prevenciji novih slučajeva, budući programi vakcinacije moraju se sprovoditi brzo nakon što se uoče prvi slučajevi. Studija, objavljena danas u Eurosurveillance-u, pruža detaljnu analizu izbijanja mipoksa u Holandiji 2022–2023, koja je pretežno pogodila homoseksualce, biseksualce i druge muškarce koji imaju seks sa muškarcima (GBMSM).
Holandija je doživela značajan pad slučajeva mipoksa počevši od jula 2022., nakon prvog prijavljenog slučaja 20. maja 2022. Do 31. decembra 2023. dokumentovano je ukupno 1.294 slučaja. Program primarne preventivne vakcinacije (PPV) pokrenut je 25. jula 2022. godine, sa 29.851 dozom do 30. aprila 2023. godine.
Ukupna stopa prihvatanja vakcine bila je 45,8%, sa 35,4% ciljne populacije koja je bila potpuno vakcinisana. Efikasnost pune vakcinacije u prevenciji simptomatskog mipoksa procenjena je na 68,2%, naglašavajući efikasnost vakcinacije uprkos prirodnom padu epidemije.
Haverkate nije otkrio značajno smanjenje u visokorizičnom ponašanju među GBMSM koji posećuju centre za seksualno zdravlje tokom izbijanja, što sugeriše da promene ponašanja nisu bile primarni faktor u padu epidemije. Autori smatraju da je imunitet stečen infekcijom među visoko rizičnim grupama značajno doprineo smanjenju slučajeva mipoksa.
Preporučuje se nekoliko ključnih strategija za upravljanje budućim epidemijama mpoksa.
Prvo, naglašava se važnost brze primene vakcinacije, zalažući se za brzo pokretanje programa vakcinacije čim se otkriju početni slučajevi kako bi se sprečio rasprostranjeni prenos. Drugo, studija naglašava potrebu za stalnim nadzorom, naglašavajući neophodnost održavanja budnog praćenja slučajeva mipoka i visokorizičnih ponašanja kako bi se obavile pravovremene intervencije javnog zdravlja. Na kraju, poziva se na sveobuhvatnu procenu efikasnosti programa vakcinacije, sugerišući kontinuiranu procenu i prilagođavanje strategija zasnovanih na novim podacima i dinamici populacije.
Ove preporuke imaju za cilj da poboljšaju efikasnost odgovora javnog zdravlja i ublaže uticaj izbijanja mipoksa.
Istraživanje naglašava neophodnost brzih napora za vakcinaciju kako bi se efikasno kontrolisale buduće epidemije mipoksa. Iako je vakcina pokazala značajnu efikasnost, njen uticaj je ublažen vremenom uvođenja vakcinacije. Imunitet izazvan infekcijom i drugi faktori verovatno su igrali značajnu ulogu u opadanju epidemije pre široko rasprostranjene vakcinacije.
Ova studija naglašava suštinsku ulogu pravovremene vakcinacije u upravljanju epidemijama zaraznih bolesti i nudi dragocene uvide u strategije javnog zdravlja protiv mipoksa.
