Skoro 3 miliona ljudi širom sveta ima multiplu sklerozu (MS) – autoimunu bolest uzrokovanu time što imuni sistem greškom napada mozak i centralni nervni sistem.
Dok su se tretmani za MS poboljšali tokom godina, još uvek nema leka. To je uglavnom zato što istraživači još uvek ne razumeju u potpunosti šta ide po zlu u imunološkom sistemu da izazove MS. Ali naše najnovije istraživanje je otkrilo nove uvide u način na koji se određene imune ćelije ponašaju kod ljudi sa MS. Ovo otkriće nas približava razumevanju zašto neki ljudi dobijaju MS – i takođe može biti ključni korak u razvoju boljih tretmana, pa čak i izlečenja.
Iako uzroci MS nisu u potpunosti shvaćeni, znamo da genetika, način života i faktori okoline mogu uticati na rizik od MS. Ali čini se da je najveći faktor rizika za razvoj MS uobičajen virus koji se zove Epstein-Barr virus (EBV).
EBV obično inficira ljude tokom detinjstva bez izazivanja simptoma – tako da većina ranih infekcija ostaje neprimećena. Ali ako se infekcija javi tokom adolescencije, može izazvati žlezdanu groznicu (infektivnu mononukleozu) koja – iako je kratkoročno oslabljena – obično nema dugoročne efekte.
Većinu virusnih infekcija brzo uklanja imuni sistem tela, ali EBV je pametniji od većine virusa. Iako imuni sistem kontroliše infekciju, on nije u stanju da potpuno iskoreni virus jer se krije unutar vrste imunološke ćelije koja se zove B ćelija (koja normalno proizvodi antitela koja se vezuju i uništavaju viruse ili bakterije koje napadaju). Jednom kada ste zaraženi EBV-om, nosite ga doživotno—iako većini ljudi to ne uzrokuje probleme.
U odraslom dobu, oko 95% ljudi je zaraženo EBV-om, ali kod ljudi sa MS-om je skoro 100% inficirano. Velike epidemiološke studije su pokazale da EBV infekcija povećava rizik od razvoja MS preko 30 puta. Za ljude koji su imali glandularnu groznicu, rizik je još veći. Istraživanja su takođe pokazala da se kod ljudi sa MS EBV infekcija javlja pre najranijih stadijuma bolesti.
Mnogi istraživači sada veruju da je inficiranje EBV-om više od faktora rizika za MS – to je od suštinskog značaja.
Ali kako EBV izaziva MS – i zašto obični virus izaziva MS samo kod nekoliko ljudi? Trenutno se istražuje nekoliko teorija.
Jedna teorija je da kod nekih ljudi imune ćelije aktivirane EBV greškom napadaju delove mozga i centralnog nervnog sistema. Ovaj proces, nazvan molekularna mimikrija, takođe se javlja kod drugih autoimunih bolesti, kao što je Guillain-Barreov sindrom. Ovo bi moglo objasniti zašto se pokazalo da lekovi koji sprečavaju imune ćelije da uđu u mozak dramatično poboljšavaju simptome MS.
Istraživanje molekularne mimikrije EBV-a kod MS-a uglavnom se fokusiralo na virusni protein EBNA1. Bez EBNA1, EBV ne može da živi u B ćelijama, a pacijenti sa MS imaju veći nivo antitela na EBNA1.
Ali EBV proizvodi preko 80 različitih proteina tokom svog životnog ciklusa. U našem najnovijem radu, istražili smo imune odgovore na ove druge virusne proteine kod ljudi sa MS.
Uporedili smo imuni odgovor 31 osobe sa MS, 33 zdrave osobe i 11 osoba koje su se nedavno oporavile od glandularne groznice. Želeli smo da vidimo da li svaka grupa drugačije reaguje na EBV infekcije.
Otkrili smo da su antitela koja ciljaju na EBNA1 i drugi virusni protein koji se zove VCA bila veća kod ljudi sa MS u poređenju sa drugim grupama. Ljudi sa MS su takođe imali veću verovatnoću da imaju antitela koja ciljaju na nekoliko drugih virusnih proteina. Ovo sugeriše da su EBV antitela više izmenjena u MS nego što se ranije mislilo – ali nije sigurno da li se ova antitela bore protiv infekcije ili imaju ulogu u bolesti MS.
Antitela nisu potpuna priča. Prethodna istraživanja su sugerisala da druga vrsta imunoloških ćelija, nazvana T ćelija, takođe može igrati važnu ulogu jer se nalaze u velikom broju u MS lezijama mozga. Kao takvi, želeli smo da razumemo da li su T ćelije koje se bore protiv EBV različite kod ljudi sa MS.
Analizom uzoraka krvi otkrili smo da iako je broj EBV T ćelija bio sličan kod MS i zdravih ljudi, ove ćelije su se ponašale drugačije kod osoba sa MS. T ćelije ljudi sa MS proizvele su nešto veće količine upalne supstance zvane interleukin-2. Telo normalno proizvodi ovu supstancu kao odgovor na povredu ili infekciju, ali previše interleukina-2 može izazvati hroničnu bolest.
Takođe smo pogledali molekularnu mimikriju, pitajući se da li EBV T-ćelije greškom ciljaju proteine mozga umesto da se bore protiv virusa.
Iznenađujuće, otkrili smo da i kod ljudi sa MS i kod zdravih ljudi, njihove EBV T ćelije reaguju na više proteina pronađenih u mozgu. Značajno je da je većina ljudi imala EBV T ćelije koje su ciljale na protein koji se zove mijelinski oligodendrocit glikoprotein, ili Mog, koji okružuje nerve.
Gledajući detaljnije jednu osobu sa MS, pronašli smo pojedinačne T ćelije koje su direktno prepoznale i EBNA1 i Mog. To znači da, umesto da se bore samo protiv infekcije, neke EBV T ćelije mogu takođe ciljati nervne ćelije u mozgu.
Ovo široko rasprostranjeno pogrešno usmerenje između EBV T ćelija i mozga na neki način ukazuje na to kako infekcija ovim uobičajenim virusom može dovesti do MS. Ali njegovo prisustvo kod zdravih ljudi je malo zbunjujuće. Jedno od mogućih objašnjenja bi moglo biti da su EBV T ćelije bolje sposobne da pređu krvno-moždanu barijeru (čvrsto pletene ćelije koje štite mozak) kod ljudi sa MS. Ova ideja je nešto što želimo da istražimo u budućim istraživanjima.
Iako još uvek mnogo toga ne znamo o ovim pogrešno usmerenim EBV T ćelijama u mozgu, naši najnoviji nalazi pružaju nove dokaze za istraživače i nadamo se da će dovesti do razvoja novih, ciljanih tretmana za MS.
