Endometrioza je povezana sa smanjenjem plodnosti u godinama koje su prethodile definitivnoj hirurškoj dijagnozi stanja, prema novom istraživanju objavljenom u Human Reproduction.
U prvoj studiji koja je posmatrala natalitet kod velike grupe žena koje su na kraju dobile hiruršku verifikaciju endometrioze, istraživači u Finskoj su otkrili da je broj prvih živorođenih u periodu pre dijagnoze bio upola manji od broja žena bez bolnog stanja. To je bio slučaj bez obzira na to koji oblik endometrioze su žene imale: jajnička, peritonealna, duboka endometrioza ili druge vrste.
Pored toga, istraživači su otkrili dokaze da je broj beba koje su žene imale pre dijagnostikovanja endometrioze značajno smanjen, u poređenju sa ženama koje nisu imale endometriozu.
Profesor Oskari Hajkinhajmo, sa Univerzitetske bolnice u Helsinkiju (Finska), koji je vodio studiju, rekao je: „Naši nalazi sugerišu da lekari koji vide žene koje pate od bolne menstruacije i hroničnog bola u karlici, treba da imaju na umu mogućnost endometrioze i da ih efikasno leče. Lekari bi trebalo da razgovaraju sa ovim ženama o mogućim efektima na njihovu plodnost, pored efekata njihovog uzrasta, a oštećenje plodnosti treba minimizirati nudeći relevantan tretman za endometriozu bez odlaganja.“
Endometrioza je hronično inflamatorno stanje koje pogađa do oko 10% žena u reproduktivnom dobu. Tkivo iz sluzokože materice raste na drugim mestima, kao što su jajnici i jajovodi. Tipični simptomi uključuju bolnu menstruaciju, bol u predelu karlice, težak ili bolan seksualni odnos i poteškoće sa zatrudnjenjem.
Tačna dijagnoza se često odlaže oko sedam godina. Hirurgija je tradicionalno bila „zlatni standard“ za dijagnostikovanje stanja i klasifikaciju tipa endometrioze, iako je dijagnoza na osnovu ultrazvučnog nalaza ili samo simptoma trenutno prihvaćena.
Do sada je bilo malo informacija o stopi živorođenih žena sa endometriozom, a malo se zna o mogućim efektima različitih tipova endometrioze na plodnost, posebno u godinama pre postavljanja dijagnoze.
„S obzirom na hroničnu prirodu i tipično dugo kašnjenje u dijagnozi endometrioze, želeli smo da saznamo da li postoje razlike u stopama prvog rađanja pre dijagnoze kod velike grupe žena u populaciji“, rekao je prof. Hajkinhajmo.
On i njegove kolege pregledali su 18.324 žene u Finskoj, starosti između 15 i 49 godina, koje su imale hiruršku verifikaciju endometrioze između 1998. i 2012. Uporedili su ih sa 35.793 žene slične starosti koje nisu imale dijagnozu endometrioze. Period praćenja počinjao je u dobi od 15 godina i nastavljao se do prvog živorođenja, sterilizacije, uklanjanja jajnika ili materice, ili do hirurške dijagnoze endometrioze, šta god je bilo pre. Grupa žena sa endometriozom takođe je podeljena u četiri grupe prema vrsti endometrioze.
Prosečno (srednje) vreme praćenja pre hirurške dijagnoze bilo je 15,2 godine. Prosečna (medijana) starost u vreme postavljanja dijagnoze endometrioze bila je 35 godina.
Ukupno 7.363 žene (40%) sa endometriozom i 23.718 žena (66%) bez endometrioze rodilo je živu bebu tokom perioda praćenja. Stopa incidencije prvih živorođenih među ženama sa endometriozom bila je upola manja od žena bez ovog stanja (0,51%).
Kada se analizira prema deceniji rođenja žena od 1940-ih do 1970-ih, stopa nataliteta se smanjila u obe grupe žena. Važno je da je tokom decenija primećena sve niža stopa prvog živorođenja kod žena sa endometriozom, u poređenju sa ženama bez endometrioze. Kod žena rođenih između 1940. i 1949. godine, razlika u stopi živorođenih između ove dve grupe bila je 28% pre hirurški dijagnostikovane endometrioze, ali se ova razlika stalno povećavala na 87% do 1970-1979.
„Pretpostavljamo da je ovo povezano sa starijim godinama žena kada dobiju prvu bebu, ranijom hirurškom dijagnozom endometrioze i nagomilavanjem štetnih efekata endometrioze kod žena pogođenih ovim stanjem“, rekao je prof. Heikinheimo.
Broj dece koju su žene imale pre dijagnoze endometrioze bio je 1,93 i 2,16 za žene bez endometrioze.
„Mogući efekat endometrioze na željeni broj dece naglašava važnost rane dijagnoze i lečenja bolesti“, rekao je on.
On je nastavio: „Važno je napomenuti da ova studija izveštava o živorođenim pre konačne dijagnoze endometrioze. Zatim ćemo izvestiti o stopama plodnosti nakon hirurške dijagnoze i lečenja endometrioze. Nadamo se da će plodnost žena sa endometrioza sustiže onu kod žena bez stanja nakon hirurškog lečenja.“
Snaga studije je njena velika veličina i to što uključuje informacije o ženama širom zemlje u Finskoj koje se nalaze u visokokvalitetnim finskim nacionalnim zdravstvenim registrima. Postoje neka ograničenja. To uključuje njen fokus samo na hirurški potvrđenu endometriozu, koja je možda isključila žene sa blažim simptomima koje su lečene zbog ovog stanja. Nije bilo dostupnih podataka o tome da li žene žele da zatrudne ili ne.
Istraživači nisu mogli isključiti mogući efekat tretmana plodnosti ili efekat adenomioze, za koju se zna da se često javlja kod endometrioze, a koja takođe utiče na plodnost i ishod trudnoće. Razlike u socioekonomskom i obrazovnom okruženju između dve grupe žena mogle su da utiču na nalaze.
