Nije se samo virus širio tokom pandemije – anksioznost, depresija i drugi problemi mentalnog zdravlja takođe su zabeležili zabrinjavajući porast. Ali novo istraživanje mojih kolega i mene potvrđuje da je već došlo do značajnog porasta emocionalnih problema među mladima čak i pre COVID-19.
Adolescencija je doba kada su ljudi posebno ranjivi na probleme mentalnog zdravlja, koji se onda mogu nastaviti iu odraslom dobu. Studije su istakle trendove koji pokazuju nagli porast problema mentalnog zdravlja poslednjih decenija.
Međutim, razlozi koji se najčešće navode za ovaj porast, kao što su promene u porodičnom životu, školski faktori i društveni mediji, ne objašnjavaju u potpunosti sva pitanja.
Želeli smo da znamo da li su se stope emocionalnih problema povećale kod mladih ljudi u Velsu između 2013. i 2019. godine—i da li su se trendovi razlikovali između grupa mladih ljudi, kao što su dečaci i devojčice ili bogatije ili siromašnije porodice. Takođe smo želeli da utvrdimo da li promene u kvalitetu prijateljstva i prevalencija maltretiranja tokom vremena odražavaju bilo kakvo povećanje emocionalnih problema adolescenata i da li ovi faktori mogu da objasne deo ovog porasta.
Kvalitetna prijateljstva su povezana sa boljim samopoštovanjem i mentalnim zdravljem, dok je maltretiranje povezano sa lošijim mentalnim zdravljem.
Koristili smo podatke od srednjoškolaca koji se prikupljaju svake dve godine preko Školske zdravstvene istraživačke mreže. Ovo se koristi za povećanje našeg razumevanja faktora rizika po zdravlje i za pomoć školama i drugim organizacijama da poboljšaju živote mladih ljudi u Velsu.
Učenici su odgovarali na pitanja o emocionalnim problemima, uključujući koliko često se osećaju slabo, razdražljivo, nervozno i imaju poteškoće sa spavanjem. Takođe su odgovarali na pitanja o kvalitetu prijateljstva i maltretiranju, kako lično tako i onlajn. Ukupno smo pogledali podatke od više od 200.000 učenika starosti između 11 i 16 godina iz tri istraživanja srednjih škola u Velsu 2013, 2017. i 2019. godine.
Uočili smo značajan porast emocionalnih problema među mladim ljudima u Velsu između 2013. i 2019. godine. Udeo mladih ljudi sa velikim brojem emocionalnih problema porastao je sa 23% na 38%. Naši nalazi su u skladu sa povećanjem stope emocionalnih poremećaja, upućivanja na usluge mentalnog zdravlja dece i adolescenata, kao i samopovređivanja i samoubistava mladih tokom ovog perioda.
Naša studija naglašava da su se postojeće nejednakosti u mentalnom zdravlju pogoršavale čak i pre 2020. Ovo je posebno zabrinjavajući trend jer je prethodio COVID-u, za koji se zna da je pogoršao probleme mentalnog zdravlja. Devojčice i one iz siromašnijih porodica doživljavale su veći porast emocionalnih problema.
Razlozi za ovaj nalaz su složeni. Iako naša studija ne ispituje potencijalne razloge, druga istraživanja sugerišu da bogatstvo omogućava porodicama da imaju pristup boljem smeštaju, adekvatnoj hrani, boljoj zdravstvenoj zaštiti i manje stresora uopšte.
Postoji nekoliko mogućih razloga za lošije mentalno zdravlje među devojčicama, uključujući polne hormone, niže samopoštovanje, više međuljudskih stresora, rodno zasnovano nasilje i – na društvenom nivou – nedostatak rodne ravnopravnosti i diskriminacije. Ali u ovoj oblasti nije sprovedeno dovoljno istraživanja.
Procenat učenika koji doživljavaju maltretiranje neznatno se povećao između 2013. i 2019. godine, a kvalitet prijateljstva je blago opao. Međutim, dok smo otkrili snažnu povezanost između kvaliteta društvenih odnosa adolescenata i emocionalnih problema, čini se da društveni odnosi kao što su kvalitet prijateljstva i maltretiranje ne objašnjavaju ovo povećanje problema mentalnog zdravlja na nivou populacije.
Naši nalazi naglašavaju rastuću potrebu za podrškom za mentalno zdravlje mladih ljudi kako bi se pozabavili naglim porastom njihovih emocionalnih problema tokom protekle decenije, posebno među siromašnijim porodicama. Trenutno, svako treće velško dete živi ispod granice siromaštva. Moramo da obratimo posebnu pažnju na podršku ovim mladim ljudima, i drugima širom Ujedinjenog Kraljevstva, koji su u većem riziku od emocionalnih problema.
Dok mere društvenih odnosa nisu pratile isti strm trend kao emocionalni simptomi, poboljšanje kvaliteta društvenih odnosa mladih i smanjenje nasilja i dalje su važni prioriteti. Trenutno postoji pomak ka pristupu čitave škole u Velsu, koji uključuje pružanje konteksta podrške za zdrave odnose u školama uopšteno.
Sve veće potrebe mladih ljudi sa problemima mentalnog zdravlja doprinose našim ionako značajno opterećenim službama za mentalno zdravlje dece i adolescenata. Potrebno je mnogo više ulaganja da bi se podržalo naše mlade i najugroženije ljude.
Kreatori politike, škole i praktičari treba da obrate posebnu pažnju na ovaj nagli porast emocionalnih problema, posebno među devojkama i mladim ljudima iz manje imućnih porodica.