Klimatske promene predstavljaju jednu od najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojima se čovečanstvo ikada suočilo.
Globalno zagrevanje je deo ove pretnje. Povećane temperature su povezane sa pogoršanjem zdravlja, posebno kod ugroženih populacija, uključujući trudnice i decu.
Naučnici su ranije pokazali da izlaganje toploti povećava rizik od prevremenog porođaja i mrtvorođenosti. Novo istraživanje nastavlja da otkriva zabrinjavajuće veze sa lošim ishodima za majke i njihove bebe. Urođene abnormalnosti, hipertenzija u trudnoći i mala porođajna težina su neke od opasnosti od povećanja toplote.
Jedna oblast koja nije dobila toliko pažnje je dugoročni efekat koji bi izlaganje toploti tokom trudnoće moglo imati na bebu. Da bi se istražilo ovo pitanje, sproveden je sistematski pregled svih postojećih istraživanja o uticaju izlaganja toploti u trudnoći na zdravlje i socioekonomske posledice u kasnijem životu.
Sistematski pregledi su dizajnirani da obezbede najviši nivo medicinskih dokaza, upoređujući i sumirajući sve nalaze kvalifikovanog istraživanja, umesto da se oslanjaju na samo jednu studiju.
Nalazi su bili jasni. Pokazali su da su ljudi koji su bili izloženi preteranoj toploti pre nego što su rođeni pretrpeli alarmantne doživotne posledice.
Najčešća mera toplote je prosečna temperatura vazduha, ali su neke studije koristile složenije mere koje su prilagođene vlažnosti i drugim faktorima koji utiču na to kako pojedinac doživljava toplotu.
Definisanje opasnih nivoa toplote za trudnice je stalni fokus istraživanja. Najverovatniji scenario je da na njega utiču lokacija, kontekst i pojedinačne ranjivosti. Različiti uslovi takođe mogu imati različite štetne pragove i periode osetljivosti.
Pronađeno je 29 studija koje pokrivaju više od 100 godina, što omogućava da se vide efekti tokom životnog veka pojedinca. Neke studije su pažljivo pratile trudnoću kako bi uočile bilo kakve loše efekte na dete. Druge su se oslanjale na registre stanovništva koji su beležili datum i mesto rođenja, omogućavajući istraživačima da procene inutero izloženost pojedinca toploti.
Više od 60% studija sprovedeno je u zemljama sa visokim dohotkom na globalnom severu, koje često imaju hladniju klimu. Ovo istraživanje se oslanjalo na posmatranje prirodnih razlika u izlaganju toploti, a ne na kontrolisane studije.
Uprkos tim ograničenjima istraživanja, otkriveno je da većina studija povezuje štetne dugoročne efekte sa povećanom izloženošću toploti tokom trudnoće.
Konkretno, pronađena je povezanost sa lošijim obrazovnim rezultatima i nižim prihodima u kasnijem životu.
Na primer, u SAD je godišnji prihod u dobi od 30 godina smanjen za 56 USD (ekvivalent iz 2008.) za svaki dodatni dan sa temperaturama iznad 32°C tokom prvog tromesečja trudnoće majke.
Takođe su otkriveni štetni efekti na zdravlje, uključujući povećan rizik od srčanih oboljenja i hipertenzije, kao i dečje astme i upale pluća.
Procenjeno je da se rizik od upale pluća kod dece povećava za 85% za svaki stepen Celzijusovog povećanja temperature tokom trudnoće.
U Africi je rizik od pothranjenosti kod dece rastao sa povećanjem izloženosti toploti tokom trudnoće. U SAD, jedna studija je otkrila vezu sa povećanim rizikom od gojaznosti.
Mnoge studije su takođe pokazale veze sa mentalnim bolestima, uključujući povećan rizik od poremećaja u ishrani i šizofrenije. U stvari, prethodna istraživanja su pokazala da je mesec rođenja bebe dugo bio povezan sa rizikom od mentalnih bolesti. Ovo istraživanje sugeriše da bi izloženost toploti mogla biti jedan od razloga za ovo.
Čini se da ovi efekti kulminiraju u vezi sa nižim očekivanim životnim vekom, gde je utvrđeno da ljudi koji su bili izloženi povećanoj toploti dok su bili u materici umiru mlađi.
Takođe je otkriveno da su efekti izgledali lošiji za ženske fetuse u studijama koje su istraživale ranjivosti podgrupa.
Razumevanje kako i zašto se ovi efekti mogu videti u potpuno različitim sistemima tela bilo je važan deo istraživanja. Oslonilo se na tim stručnjaka za ljudski razvoj, na istraživanja koja se sprovode o direktnim efektima toplote na trudnice i na studije na životinjama.
Predlaže se da se efekti toplote u trudnoći na nerođenu bebu verovatno javljaju na više puteva, uključujući:
- Pogoršanje zdravlja majke zbog bolesti poput preeklampsije i dijabetesa
- Direktan uticaj na razvoj bebe, posebno na nervni sistem (toplota može izazvati urođene mane)
- Povećanje rizika od prevremenog porođaja i drugih problema u vreme porođaja
- Direktne promene DNK nerođene bebe. Ovo se verovatno dešava kroz promene u epigenetskom potpisu, evolucionom mehanizmu koji omogućava brzo prilagođavanje okruženju uključivanjem i isključivanjem gena.
Jedna studija je čak primetila skraćivanje telomera nerođene bebe, biološkog sata u DNK koji je povezan sa ograničenim životnim vekom.
Postoji hitna potreba za sprovođenjem dodatnih istraživanja u ovoj oblasti kako bi se istražilo kako i zašto nastaju ovi efekti.
Iako je istraživanje ograničeno, otkrića su zabrinjavajuća i podržavaju trenutne pojedinačne, društvene i globalne akcije za zaštitu trudnica i njihovih nerođenih beba od vrućine.
Dužnost je govoriti za one bez glasa, koji nisu igrali nikakvu ulogu u izazivanju ove vanredne situacije u javnom zdravstvu i koji će verovatno doživeti najgore posledice nečinjenja.