Naučnici i sportisti izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti da se ekstremne vrućine podudaraju sa datumima održavanja Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu, što bi moglo rezultirati ozbiljnim posledicama. Pariz je poslednji put bio domaćin Olimpijade pre jednog veka, a od tada su prosečne temperature porasle za 1,8 °C. Novi izveštaj ukazuje na 50 toplotnih talasa koji su zabeleženi u periodu između 1947. i 2023. godine.
U leto 2003. godine, smrtonosni toplotni talas odneo je više od 14.000 života u Francuskoj. Klimatske promene su učinile ekstreme poput ovih deset puta verovatnijim, povećavajući rizik od smrtnosti usled toplote u centralnom Parizu za 70 procenata. Izveštaj koji su zajedno pripremili Britansko udruženje za održivi sport i grupa FrontRunners za zagovaranje klime ističe da je pretnja razornim vrućinama veoma realna s obzirom na planirani period održavanja Olimpijskih igara.
Fiziolozi Majk Tipton i Džo Korbet iz Laboratorije za ekstremna okruženja na Univerzitetu Portsmut upozoravaju da sportisti mogu biti izloženi uslovima koji narušavaju njihovu fizičku sposobnost ili ih dovode u opasnost od smrti. Vrući i vlažni uslovi ometaju proces gubitka toplote iz tela i otežavaju regulaciju telesne temperature, što može negativno uticati na sportske performanse, posebno pri produženom izlaganju visokim temperaturama.
Jedan od metoda za merenje toplotnog stresa u vrućim okruženjima je vlažna globusna temperatura (VBGT). Ovaj parametar pruža detaljnije informacije o uslovima sa kojima će se sportisti suočiti, uzimajući u obzir ne samo temperaturu vazduha već i vlažnost, kretanje vazduha i toplotu. Veća vlažnost vazduha značajno otežava proces hlađenja tela putem znojenja.
Studija iz 2022. godine je pokazala da maksimalna VBGT koju zdravi mladi ljudi mogu podneti pre nego što ne mogu više efikasno regulisati telesnu temperaturu iznosi oko 31 °C. Visoki nivoi ambijentalne toplote i vlažnosti, koji su sve češći tokom leta u Parizu, povećavaju rizik od opekotina od sunca, toplotnih grčeva, iscrpljenosti pa čak i kolapsa usled toplotnog udara.
Da bi smanjili izloženost sportista toplotnom stresu, sportske organizacije su uvele ograničenja bazirana na VBGT za različite događaje. Međutim, postoji zabrinutost da ta ograničenja možda neće biti dovoljno rigorozna da zaštite takmičare u sve toplijem svetu. Na primer, u tenisu se aktiviraju određene mere kada VBGT dostigne određene vrednosti, dok triatlon može biti otkazan ako VBGT pređe određenu granicu. Hokej nema specifična ograničenja bazirana na VBGT, već se preduzimaju mere bezbednosti kada temperatura vazduha dostigne određeni nivo.
Studija iz 2023. godine je pokazala da je hokej jedan od sportova visoke atletske izdržljivosti koji može biti ozbiljno pogođen visokim temperaturama tokom Olimpijskih igara. Postoji zabrinutost zbog nedovoljne reakcije međunarodnih sportskih organizacija na rastuću opasnost od toplotnih udara i drugih posledica ekstremnih vrućina.
Hokejaš Hugo Inglis, četvrti putnik na Olimpijadi u Parizu, lično je iskusio posledice toplotnog stresa tokom prethodnih Olimpijskih igara. Njegov tim je imao ozbiljne zdravstvene probleme usled visokih temperatura, što ukazuje na ozbiljan izazov sa kojim se sportisti suočavaju. Pozivajući na preispitivanje rasporeda događaja, unapređenje bezbednosnih protokola i podršku sportistima da govore o uticaju klimatskih promena na njihov sport, izveštaj ističe potrebu za temeljnim promenama kako bi se zaštitila dobrobit sportista.
