Nije neobično da glumci prolaze kroz drastične promene u pripremi za ulogu, uključujući dobijanje mišića i gubitak telesne masti za taj iseckani izgled. U stvari, ovo postaje norma u Holivudu.
Džejk Džilenhol u „Kući na putu“, Mišel Rodrigez u „Tamnice i zmajevi“ i Pol Rad u „Mravu i osa: Kvantumanija“, svi su ove godine izvršili modifikacije tela za uloge.
Kao publika, spremno prihvatamo ove modifikacije tela da budu deo pripreme za ulogu bez nužnog razmatranja potencijalno dugoročnih posledica po fizičko i mentalno zdravlje.
Iz onoga što Holivud deli sa javnošću o ovim telesnim modifikacijama, koje su generalno veoma ograničene, čini se da se ove transformacije dešavaju prekomernim vežbanjem i veoma restriktivnim dijetama.
Ipak, ovi holivudski treninzi su veoma popularni kod običnih ljudi, a posebno su traženi treninzi Dvejna „The Rock“ Džonsona i Krisa Hemsvorta.
Ovi režimi liče na režime takmičarskih bodibildera, čiji uspeh takođe zavisi od izgleda.
Tipičan proces za bodibildere uključuje dve faze: fazu „napunjavanja“, tokom koje je cilj da se ima dovoljno energije za rast mišića, i fazu „rezanja“, kada je cilj da se izgubi težina, ali ne i mišići.
Krajnji rezultat takvog procesa obično je veoma pohvaljen, iako su preduzete drastične mere za postizanje takvog izgleda.
Glumci svih polova prolaze kroz ove transformacije tela za različite uloge kao što su superheroji, sportisti ili portreti ljudi iz stvarnog života.
„Sada sam postao malo dosadniji, jer sam stariji i osećam se kao da ću umreti ako nastavim da radim ono što sam radio u prošlosti. Dakle, više bih voleo da ne umrem“, rekao je Kristijan Bejl, koji je preduzeo višestruke ekstremne transformacije za uloge.
Da bi se postiglo ono što je potrebno za određenu ulogu, često se preduzimaju ekstremne mere. Međutim, posledice ovih mera, kao što su upotreba supstanci, zavisnost od vežbanja i povećan rizik od razvoja mišićne dismorfije i/ili poremećaja u ishrani, naizgled nisu opštepoznate.
Zabrinutost zajednice bodibildinga je rasprostranjena upotreba lekova, često više lekova u isto vreme koji se ne dobijaju na recept. Obično se koriste androgeni-anabolički steroidi koji mogu imati velike negativne efekte na ljudsko telo, uključujući kardiovaskularni sistem, hormone, metabolizam, pa čak i psihijatrijsko blagostanje.
Zavisnost od vežbanja se takođe može javiti kada se pojedinac bavi ekstremnom količinom vežbanja, do tačke u kojoj može doći do fizičke, psihičke ili emocionalne povrede. Nismo sigurni zašto se tačno dešava zavisnost od vežbanja, ali to bi potencijalno mogao biti oblik zavisnosti od ponašanja.
Još jedan rizik je mišićna dismorfija, podtip telesnog dismorfnog poremećaja koji karakteriše pojedinac zaokupljen idejom da njihovo telo nije dovoljno mišićavo, čak i ako ima visok stepen mišića.
Postoji mnogo sličnosti između zahteva bodibildinga i poremećaja u ishrani. Oba karakterišu restriktivna ishrana, visok nivo vežbanja, potencijalna društvena izolacija i pridržavanje rigidnog rasporeda.
Eksperiment sa izgladnjivanjem u Minesoti u osnovi je oblikovao naše razumevanje promena koje osoba može da doživi kada konzumira manje od svojih dnevnih energetskih potreba za ishranom, kao na primer tokom faze „rezanja“ za bodibildere. Ovo istraživanje je pokazalo da će ljudi koji umiru od gladi tokom određenog vremenskog perioda doživeti razorne uticaje u fizičkim, psihološkim, bihevioralnim i društvenim aspektima svog života.
Neke od mnogih dokumentovanih promena uključivale su smanjenje mase srčanog mišića, otkucaja srca i krvnog pritiska, vrtoglavicu, umor, pojačano osećanje depresije i anksioznosti, opsesivne misli o hrani i povlačenje iz društvenih aktivnosti i veza.
Što se tiče, čak i kada se osoba obnovi, psihološki problemi oko veličine tela i hrane mogu da opstanu. Stoga, čak i nakon što se glumac vratio na svoju težinu i veličinu pre modifikacije, to ne znači da se oporavio od posledica koje su nastale tom modifikacijom tela.
Brze promene fizičkog izgleda nisu realno ostvarljive za većinu ljudi. Dakle, videti glumce kako to naizgled lako rade uz pomoć svojih profesionalnih timova postavlja nerealan standard.
Za ljude bez istih prihoda ili pristupa resursima za postizanje ovih telesnih modifikacija na bezbedan način, preduzimala bi se ekstremnija sredstva i posledična šteta po mentalno i fizičko blagostanje može uslediti. Ove modifikacije tela su definitivno slučaj „ne pokušavajte ovo kod kuće.“
Mnogo je rizika kada se preduzimaju dramatične modifikacije tela, o kojima se većina ne govori u javnosti. Glumci su jednako ranjivi na ove rizike, uprkos tome što retko vidimo kroz šta tačno prolaze da bi postigli ove dramatične transformacije. Holivud je veoma konkurentno okruženje, a ako budemo iskreni u vezi sa modifikacijom tela i njenim posledicama, to bi moglo da spreči glumca da ode na sledeću svirku.
Ne preporučujemo modifikacije tela ni na koji način, ali ako neko želi da promeni svoj način života, toplo preporučujemo da se konsultuje sa timom zdravstvenih profesionalaca kako bi se obezbedila fizička i psihička sigurnost tokom procesa i nakon toga.
