Koliko god da je tužno, maltretiranje dece i dalje je preovlađujući globalni društveni problem. Nedavne studije su otkrile da do milijardu dece uzrasta od 2 do 17 godina doživi neki oblik zlostavljanja ili zanemarivanja svake godine.
Iako je moguće da će neka deca na kraju prevazići ova iskustva, brojni dokazi ukazuju na to da zlostavljanje dece može nastaviti da ima trajni negativan uticaj na mozak i mentalni razvoj, čak i kada ova deca stare. Stoga je od presudne važnosti davanje prioriteta prevenciji ovog opasnog ponašanja.
Jedan od načina da se ostvari ovaj cilj je fokusiranje na osnovne uzroke koji dovode do nastavljanja zlostavljanja, posebno od strane roditelja i staratelja. Nedavni napredak u imidžingu mozga je, u stvari, omogućio stručnjacima da uoče abnormalnosti u vrlo specifičnim moždanim strukturama i funkcijama kod zanemarljivih ili maltretiranih majki. Nažalost, takve studije su malobrojne, imajući u vidu osetljivu prirodu teme i poteškoće u dobijanju saglasnosti od potencijalnih učesnika.
Da bi se rešio ovaj jaz u znanju, istraživački tim na čelu sa docentom Savom Kuratom iz Istraživačkog centra za mentalni razvoj dece, Univerziteta u Fukuiju, Japan, preduzeo je istraživačku studiju koristeći difuziono tenzorsko snimanje (DTI) kako bi analizirao strukturne karakteristike bele materije mozak kod maltretiranih majki. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Naučni izveštaji 7. marta 2024.
Jedna od pokretačkih snaga ove studije bili su Kuratini susreti i sa žrtvama i sa počiniocima zlostavljanja dece. Kako kaže docent Kurata, „U svom radu kao pedijatar, radio sam i sa zlostavljanom decom i sa nasilnim negovateljima. Čuvši ove priče o nekontrolisanom udaranju i verbalnom zlostavljanju usmerenom na decu, nateralo me je da preduzmem ovo istraživanje.
„Štaviše, sami negovatelji često pate zbog svoje nesposobnosti da zaustave nasilno ponašanje. Stoga smo sproveli ovu studiju sa uverenjem da podržavajući staratelje, možemo da ih zaštitimo kao i decu o kojoj se staraju.“
Sa ciljem da rasvetle ovu složenu i neistraženu temu, Kurata i kolege su sproveli istraživačku DTI analizu slučaja i kontrole koja je uključivala 11 maltretiranih majki kao i 40 kontrolnih majki iste starosti.
Oni su koristili ovaj moderan modalitet snimanja da bi izvukli informacije o mikrostrukturnim karakteristikama mozga, kao što su složenost, integracija, gustina aksona i varijabilnost, na osnovu difuzije molekula vode u tkivu. Oni bi mogli da kvantifikuju obrasce difuzije vode u smislu njene usmerenosti, bilo da je paralelno (aksijalno) ili okomito (radijalno) na vlakno, kao i odnos između oba (naziva se „frakciona anizotropija“ ili FA).
Zanimljivo je da je upoređujući DTI slike, tim primetio značajno smanjenu aksijalnu difuznost (AD) kod maltretiranih majki u regionu mozga koji se zove desni kortikospinalni trakt (CST). Takođe je primećen sličan trend niže FA.
„CST je ključan za dobrovoljne pokrete. Majke koje se maltretiraju mogu imati ranjivost na dobrovoljne pokrete. Prethodne studije to potvrđuju, pokazujući da majke koje se maltretiraju imaju poteškoća da kontrolišu snagu pokreta i doživljavaju disregulaciju u autonomnim reakcijama.
„Prethodne studije su takođe objavile da su niže vrednosti FA u CST povezane sa impulsivnošću. Stoga, niži CST integritet može biti povezan sa impulsivnošću kao pozadinskim faktorom kod maltretiranih majki. Spekulišemo da smanjene vrednosti AD i FA njihovih CST mogu da objasne neurobiološki mehanizam koji leži u osnovi ovih ponašanja“, objašnjava Kurata.
Pored DTI analize, istraživači su takođe istražili da li su razlike u karakteristikama CST-a povezane sa iskustvima majki zlostavljanja u detinjstvu. Na osnovu Upitnika o traumi u detinjstvu, tim je otkrio da su smanjeni AD i FA značajno povezani sa višim rezultatima upitnika kod svih učesnika.
S obzirom da traumatska iskustva tokom ovog perioda mogu dovesti do atipičnog razvoja u strukturama bele materije, moguće je da maltretirajuće majke čine deo međugeneracijskog lanca zlostavljanja u detinjstvu, koje se manifestuje na ove merljive načine.
Sve u svemu, nalazi ove studije sugerišu potencijalne fiziološke uzroke koji su u osnovi zlostavljanja dece. Ovi uvidi predstavljaju ključni prvi korak ka razvoju efikasnih strategija prevencije za ovo široko rasprostranjeno i uznemirujuće pitanje.
„Na osnovu naših otkrića, majke koje maltretiraju izgleda da su podložne kontroli sile tokom stvarnih dobrovoljnih pokreta. Dalja istraživanja o ovoj temi mogu pomoći u razvoju intervencija zasnovanih na dokazima i politika lečenja“, kaže Kurata.
Dodajući dalje, ona kaže: „U budućnosti planiramo da promovišemo saradnju između medicine, farmacije i inženjeringa kako bismo razvili nove tretmane, uključujući lekove, psihoterapiju i medicinske uređaje, za roditelje sa poteškoćama u odgajanju dece. Ovo uključuje razvoj uređaji koji mogu pomoći maltretiranim negovateljima da kontrolišu dobrovoljne mišiće i da se pozabave njihovim traumatskim iskustvima iz detinjstva.“
