Nova studija u Japanu ponovo je pokrenula pitanja o odnosu između oralnog zdravlja i zdravlja mozga; za koje se većina stručnjaka slaže da su iznenađujuće međusobno povezane.
Ispitivalo se da li problemi u ustima kao što su parodontitis (bolest desni) i gubitak zuba mogu povećati rizik od neurodegenerativnih poremećaja kao što su moždani udar, Alchajmerova bolest i drugi oblici demencije.
Rezultati su bili jasni: oba problema su povezana sa bržom stopom atrofije u hipokampusu – delu mozga koji upravlja pamćenjem, učenjem i emocijama. Ovo je značajan rezultat, ali nije prvi put da je takva veza napravljena.
U martu je američka studija na više od 40.000 odraslih uključenih u istraživački projekat UK Biobank otkrila da je loše oralno zdravlje ključni faktor rizika za moždani udar i demenciju.
U pregledu literature iz 2019. godine, drugi skup istraživača je zaključio da „kolektivno, eksperimentalni nalazi ukazuju na to da se veza između oralnog zdravlja i kognicije ne može potceniti“.
Ovo rastuće istraživanje ima ogromne implikacije kako za naše razumevanje tela, tako i za strategije preventivne intervencije u javnom zdravlju.
Satoši Jamaguči, vodeći autor japanske studije, osvrnuo se na svoja otkrića: „održavanje više zdravih zuba bez parodontalne bolesti može pomoći u zaštiti zdravlja mozga… Redovne posete stomatologu su važne za kontrolu napredovanja parodontalne bolesti.
Drugim rečima, nije dovoljno samo održavati kompletan set zuba da biste ostali zdravi. Takođe moramo da čuvamo usta od parodontalne bolesti, inače bi mozak mogao da trpi troškove.
Ovo nije samo akademska briga. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da teška parodontalna bolest, koju karakteriše krvarenje/otečenost desni i oštećenje potpornog tkiva zuba, utiče na oko 19 procenata globalne odrasle populacije.
Za kontekst, to znači da bi više od milijardu ljudi moglo biti izloženo riziku od ranog kognitivnog pada zbog stanja usta.
Što je još gore, čini se da je priroda odnosa između usta i mozga dvosmerna, što znači da kognitivni pad ima tendenciju da vodi i lošijim navikama oralnog zdravlja.
Zaista, neurološki poremećaji poput Alchajmerove bolesti mogu otežati pravilnu negu zuba. Ljudi sa kognitivnim opadanjem mogu zaboraviti da peru zube ili se mogu boriti da se nose sa rutinskim odlascima kod zubara. Rezultat može biti začarani krug u kojem kognitivni pad dovodi do pada stomatoloških standarda, što samo pogoršava stanje.
Da bi sprečili ovaj efekat snežne grudve, kreatori politike i zdravstveni stručnjaci moraju rano intervenisati kako bi se problem uklonio u korenu.
Ističući vrednost četkanja, čišćenja koncem, poseta zubaru i donošenja ispravnih izbora u ishrani gde god je to moguće, oni mogu pomoći starijim ljudima da zaštite svoja usta od plaka i bakterija – i time smanje rizik od neurodegenerativnih bolesti.
Jednako tako, za one koji već pokazuju znake demencije, porodice i negovatelji mogu pomoći pacijentima sa demencijom da izgrade robusnu rutinu oralnog zdravlja koja je posebno prilagođena njima.
Ovo može uključivati zakazane podsetnike na telefonu za četkanje i konac, ili pružanje specijalizovanih stomatoloških alata kao što su električne četkice za zube – što može biti lakše za rukovanje. Neki stomatolozi čak nude kućne posete za pacijente sa demencijom koji se bore da sami prisustvuju sastancima.
Podsticanje pacijenata da usvoje druge preventivne navike, kao što je upotreba žvakaće gume bez šećera između obroka, takođe može imati uticaja. Istraživanja sugerišu da redovno žvakanje SFG (uz četkanje) može pomoći u smanjenju rizika od karijesa. Takođe je lako ostaviti pakete žvake da leže u očima pacijenata, negirajući potrebu za stalnim podsetnicima da počnu da žvaću.
Ove vrste malih, doslednih promena načina života mogu da naprave ogromnu razliku tokom vremena, i znatno ih je lakše održavati nego ređe i nametljivije stomatološke intervencije.
Činjenica je da, s obzirom na značajan uticaj lošeg oralnog zdravlja na šire telo (uključujući mozak), jednostavno ne možemo sebi priuštiti da nastavimo da tretiramo stomatološku negu kao brigu drugog reda. Preventivne mere su ključni deo održavanja dugoročnog integriteta zuba i desni, a pacijente sa demencijom treba podržati da to urade kad god je to moguće.
Naravno, borba protiv stanja poput Alchajmerove bolesti ne može se svesti samo na oralno zdravlje. Mnogi faktori doprinose nastanku demencije i bilo bi pogrešno precenjivati uticaj usta na ovaj proces.
Ipak, dokazi su jasni da intervencije oralnog zdravlja mogu pomoći u borbi protiv kognitivnog pada, a kliničari imaju ključnu ulogu u širenju ove poruke.
Dr Ben Atkins BDS je bivši predsednik Fondacije za oralno zdravlje i lekar opšte prakse. On je takođe dugogodišnji poverenik za dobrotvornu organizaciju i poseduje grupu stomatoloških ordinacija na severozapadu Engleske.
