Deca sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD) nisu lenja niti nepristojna, kako se često pogrešno percipira. Umesto toga, njihovi mozgovi funkcionišu na drugačiji način, sa specifičnim neurološkim i neurohemijskim razlikama koje utiču na njihove sposobnosti za pažnju, samokontrolu i organizaciju. Prema novim saznanjima iz oblasti neuronauke, ADHD je neurorazvojni poremećaj koji se temelji na različitim obrascima moždane aktivnosti, uključujući slabiji P3B talas, koji se povezuje sa poteškoćama u koncentraciji i obradi informacija.
Istraživanja su pokazala da su ljudi sa ADHD-om podložniji smanjenju volumena određenih delova mozga, kao što su frontalne i temporalne oblasti, koje su ključne za samokontrolu i inhibiciju. Takođe, smanjen protok krvi u određenim moždanim regionima može objašnjavati poteškoće u koncentraciji i donošenju odluka.
Doktorima, školama i društvu je potrebna dublja edukacija o ovoj neurološkoj osnovi ADHD-a kako bi se obezbedila adekvatna podrška deci sa ovim poremećajem. Sa pravim pristupom, deca sa ADHD-om mogu biti uspešni odrasli, kao što pokazuju primeri poznatih ličnosti poput Vila Smita i Džima Kerija. Ovaj naučni uvid pomaže da se prestane sa gledanjem ADHD-a kao problema ponašanja, već kao ozbiljnog neurorazvojnog stanja koje zahteva specifičnu podršku.
