Naučnici su godinama izražavali zabrinutost zbog potencijalnih štetnih efekata na zdravlje prekomernog izlaganja svetlosti kratke talasne dužine (SVL), koja uključuje „plavo svetlo“ sa pametnih telefona, laptopa i tableta. Međutim, Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP) identifikovala je nedostatak konsenzusa među zvaničnicima javnog zdravlja o tome da li SVL iz veštačkih izvora remeti cirkadijalni ritam, i ako jeste, da li je cirkadijalni ritam poremećen SVL povezan sa štetnim zdravstvenim ishodima.
ICNIRP sada predstavlja opširnu izjavu o izloženosti SLV u aprilskom izdanju časopisa Zdravstvena fizika.
Neuroendokrini sistem i cirkadijalni ritmovi su posebno osetljivi na SVL, koji je u izjavi ICNIRP definisan kao svetlost u opsegu talasnih dužina od 380 do 550 nanometara. Pored toga, SVL može imati potencijal da smanji večernju pospanost efektom upozorenja, potisne nivoe melatonina i shodno tome utiče na kvalitet i trajanje sna, što vremenom može negativno uticati na zdravlje.
Ipak, „dokazi iz eksperimentalnih studija su nedosledni“, kaže ICNIRP panel, „sa mnogim studijama koje ukazuju na moguće efekte SVL-a na budnost ili san, a mnoge druge ne podržavaju takve efekte“. Razlozi za suprotstavljene rezultate mogu uključivati razlike između studija u intenzitetu, talasnim dužinama, trajanju i vremenu svetlosti; razlike u varijablama ishoda; i efekte moderirajućih varijabli kao što su prethodna izloženost svetlu i starost i pol učesnika studije.
Panel napominje da iako je teško izvući opšti zaključak, SVL može smanjiti pospanost kod nekih pojedinaca, ili pod određenim okolnostima, i na taj način negativno uticati na san.
Veliki broj dokaza iz dugoročnih studija pokazuje da je nedovoljan san, uključujući nedostatak sna uzrokovan poremećajem cirkadijalnog sistema, povezan sa nizom zdravstvenih efekata, uključujući kognitivna oštećenja, anksioznost i poremećaje raspoloženja i endokrinu disfunkciju, objašnjava panel. Pretpostavlja se da cirkadijalni poremećaji, uključujući smanjenje nivoa melatonina, igraju važnu ulogu u razvoju hroničnih bolesti i stanja kao što je rak.
„Međutim, većina studija koje su procenjivale cirkadijalni poremećaj usled izlaganja svetlosti sprovedena je kod radnika u smenama“, izveštava panel. „U ovim studijama, izloženost radnika u smenama svetlosti tokom biološke noći uzimana je zdravo za gotovo bez direktnih merenja njihove izloženosti svetlosti.“ Često se pretpostavlja da su radnici u smenama pretežno izloženi SVL-u, dodaju autori, ali nijedna dugoročna istraživanja nisu direktno izmerila talasnu dužinu izvora svetlosti da bi se ovo potvrdilo i kvantifikovalo.
Panel ICNIRP-a poziva na analizu nedostataka u podacima „kako bi se odredile vrste potrebnih studija, parametri kojima bi se trebalo pozabaviti i metodologije koje bi trebale biti primenjene u budućim studijama kako bi se mogla doneti odluka o potrebi za smernicama o izloženosti.“
