Nedavna studija o tome kako je ebola pogodila decu tokom epidemije u Demokratskoj Republici Kongo sugeriše da deca mogu biti podložna ovoj bolesti kao i odrasli, uprkos tome što često imaju suptilnije fizičke simptome – vitalne informacije za lekare koji leče pedijatrijske pacijente sa virulentnom bolešću danas i tokom potencijalnih izbijanja u budućnosti.
„Svaki pedijatar bi vam rekao da deca nisu male odrasle osobe. Njihova tela različito reaguju na infekcije“, kaže istraživač Univerziteta Alberta Majkl Hoks, docent na Odeljenju za pedijatriju i viši autor studije.
„Upravo smo usred izbijanja ebole u Ugandi, a ove informacije su od ključne važnosti za upravljanje decom koja su trenutno hospitalizovana sa ebolom u Ugandi“, kaže on.
Havkes napominje da postoji vrlo malo dostupnih podataka o karakteristikama bolesti ebolavirusa posebno kod dece. Istraživači su imali za cilj da popune tu prazninu u znanju koristeći medicinske podatke iz epidemije Kivua u Kongu, što je rezultiralo sa skoro 3.500 prijavljenih slučajeva od 2018. do 2020. godine.
Za studiju, istraživači su sproveli retrospektivni pregled pedijatrijskih pacijenata zajedno sa uporednom grupom mladih odraslih pacijenata. Kako Havkes objašnjava, pošto se epidemije ebole virusa obično dešavaju u okruženjima sa niskim resursima, često se ne dešava mnogo laboratorijskih testiranja. Jedinstveno obilje laboratorijskih podataka iz izbijanja DRC-a omogućilo je istraživačima da izvuku ključne nalaze iz tih grafikona i sveobuhvatnije identifikuju kako se bolest manifestuje kod dece.
„S obzirom na suptilne prezentacije koje deca često imaju, ili nedostatak izveštavanja o njihovim subjektivnim simptomima, bili smo radoznali da vidimo da li su imali sličnu ozbiljnost u njihovim laboratorijskim nalazima koji pokazuju da su njihovi organi zaista pogođeni ovom bolešću“, kaže Lindzi Kjaldgard, pedijatrijski specijalizant na Univerzitetu A i prvi autor studije. „Na kraju smo zaključili da je to zaista tako.
Podaci su pokazali da su pedijatrijski pacijenti imali veće virusno opterećenje u vreme prijema i veće vršno virusno opterećenje. Takođe je bilo potrebno više vremena da se virus potpuno očisti iz njihovog krvotoka, što je dovelo do dužeg boravka u bolnici.
„Činjenica da je virusno opterećenje veće kod dece govori o imunološkom sistemu koji nije zreo“, kaže Hoks, koji je takođe istaknuti istraživač Stolleri Science Lab-a i član Instituta za istraživanje zdravlja žena i dece. „Ako su deca ranjiva na ebolu kao i na druge virusne bolesti, važno je prepoznati da je njihovo virusno opterećenje veće.
Istraživači su takođe otkrili da pedijatrijski pacijenti obično imaju neravnotežu elektrolita i nizak nivo šećera u krvi, dva stanja koja mogu izazvati neurološke i srčane komplikacije, a mogu čak postati i opasna po život ako se ne leče.
„Ponekad se deca mogu propustiti jer nisu u stanju da skrenu pažnju na sisteme organa ili stvari koje su zapravo pogođene bolešću“, kaže Kjaldgaard. „Ističući pedijatrijske laboratorije, u mogućnosti smo da pogledamo dalje u to i otkrijemo neke od onih stvari koje bi inače mogle biti propuštene, dok bi odrasli mogli biti sposobniji da prijave te simptome.“
Koautor studije Kasereka Masumbuko Claude, dr. student Škole javnog zdravlja, detaljnije će se osvrnuti na različite organske sisteme koji su pogođeni, sintetizujući i izvlačeći još više konteksta za ono što se dešava u telima mladih pacijenata.
Što više informacija lekari imaju o simptomima ili znacima koje treba pratiti, to će bolje moći da se pozabave zdravstvenim problemima kada se pojave, što će zauzvrat smanjiti stopu smrtnosti među decom sa ebolom, kaže Hoks.
Perspektiva usmerena na lečenje je takođe značajna promena u odnosu na prethodne pristupe bolesti, dodaje on.
„Prethodne epidemije ebole bile su fokusirane na obuzdavanje — izolujte bolesne pacijente i pobrinite se da je ne prenesu na nekog drugog. Od izbijanja epidemije u zapadnoj Africi koja je ubila 11.000 ljudi, fokus se pomerao na, hajde da zapravo lečimo pacijente i pokušajte da ih poboljšate umesto da ih samo izolujete.“
