Procenjuje se da 40% odrasle populacije na svetu ima visok krvni pritisak ili hipertenziju, što ljude dovodi u opasnost od kardiovaskularnih bolesti i drugih opasnih zdravstvenih stanja. Nedavne studije sugerišu da probiotici mogu pružiti zaštitni efekat, ali istraživači imaju ograničeno razumevanje zašto oblikovanje crevne mikrobiote može regulisati krvni pritisak.
Studija objavljena u mSistems dodaje dva nova soja na listu potencijalnih antihipertenzivnih probiotika.
U eksperimentima na hipertenzivnim miševima, tretman sa dva probiotika, Bifidobacterium lactis i Lactobacillus rhamnosus, vratio je krvni pritisak na normalne nivoe. Istraživači su takođe pratili kako su ti probiotici promenili mešavinu mikroba u crevima životinja tokom 16 nedelja, identifikujući specifične mikrobe i metaboličke puteve koji mogu pomoći da se objasni zaštitni efekat.
„Akumulirani dokazi podržavaju antihipertenzivni efekat probiotika i probiotičke fermentisane hrane u eksperimentima in vitro i in vivo“, rekao je računarski biolog Jun Li, doktor nauka, sa Gradskog univerziteta u Hong Kongu. Njen tim je radio sa mikrobiologom doktorom Džihong Sunom sa Poljoprivrednog univerziteta Unutrašnje Mongolije, na studiji. „Tako da smo verovali da bi unos probiotičke hrane u ishrani dobro dopunio tradicionalni tretman hipertenzije.“
Prethodne studije povezale su porast stope hipertenzije širom sveta sa povećanjem potrošnje šećera. Verovatno podiže krvni pritisak kroz mnoge mehanizme – povećanu insulinsku rezistenciju ili zadržavanje soli, na primer – ali poslednjih godina istraživači su istraživali i efekat šećera na mikrobiom creva.
U novoj studiji, istraživači su testirali dva probiotička soja na miševima koji su razvili visok krvni pritisak nakon konzumiranja vode pomešane sa fruktozom. Tokom 16 nedelja, merili su krvni pritisak životinjama svake četiri nedelje. Otkrili su da su miševi hranjeni fruktozom koji su primali bilo koji probiotik pokazali značajno niži krvni pritisak od onih koji su hranjeni visokom fruktozom i nisu tretirani probioticima.
Pored toga, istraživači nisu pronašli razliku između očitavanja krvnog pritiska kod miševa hranjenih fruktozom koji su primali probiotike i kontrolne grupe miševa koji su pili samo vodu. To sugeriše da bi probiotičke intervencije održavale krvni pritisak na normalnim nivoima, rekao je Li.
Istraživači su koristili metagenomsko sekvenciranje sačmarica da ispitaju veze između izmenjene mikrobiote creva i promene krvnog pritiska. Otkrili su da je ishrana sa visokim sadržajem fruktoze kod miševa dovela do povećanja bakterija Bacteroidetes i smanjenja bakterija Firmicutes; međutim, tretman sa probioticima vratio je te populacije na one u kontrolnoj grupi.
Pored toga, analiza je identifikovala nove mikrobne potpise povezane sa krvnim pritiskom: povećani nivoi Lavsonia i Pirolobus bakterija, i smanjeni nivoi Alistipesa i Alloprevotelle, bili su povezani sa nižim krvnim pritiskom.
Istraživači sada planiraju veliko kliničko ispitivanje da vide da li se zaštitni efekat probiotika širi na ljude sa hipertenzijom. „Probiotici predstavljaju obećavajući put u preventivnoj medicini“, rekao je Sun, „nudeći potencijal u regulisanju hipertenzije i preoblikovanju našeg pristupa kardiovaskularnom zdravlju.“
