Prema novoj studiji tima istraživača sa Univerziteta u Mičigenu, ljudi sa gojaznošću koji dugo vežbaju imaju zdravije masno tkivo na stomaku i tamo mogu da skladište masti efikasnije od onih koji ne vežbaju sa gojaznošću.
Studija „Dugotrajno vežbanje ima pozitivne efekte na masno tkivo kod prekomerne težine ili gojaznosti“, objavljena je 10. septembra u časopisu Nature Metabolism.
Istraživački tim je takođe uzgajao masno tkivo u laboratoriji iz ćelija prikupljenih i od onih koji vežbaju i od onih koji ne vežbaju, a ćelije vežbača su se razvile u tkivo koje efikasnije skladišti masti.
„Naši nalazi pokazuju da pored toga što je sredstvo za trošenje kalorija, čini se da redovno vežbanje od nekoliko meseci do godina modifikuje vaše masno tkivo na način koji vam omogućava da zdravije skladištite telesnu masnoću ako ili kada doživite povećanje telesne težine – – kao što skoro svi rade kako starimo“, rekao je glavni istraživač Jeffrei Horovitz, profesor nauke o kretanju na U-M školi za kineziologiju.
Istraživači su želeli da vide efekte godina redovnog vežbanja na masno tkivo, ali je veoma teško osmisliti studiju koja bi pratila ovo dugoročno. Umesto toga, uporedili su dve grupe odraslih sa gojaznošću: 16 ljudi koji su prijavili da vežbaju najmanje četiri puta nedeljno najmanje dve godine—prosek je bio 11 godina; i 16 ljudi koji nikada nisu redovno vežbali, ali su se poklapali u drugim stvarima kao što su masa telesne masti, težina i pol. Tim je uzeo uzorke trbušnog masnog tkiva neposredno ispod kože iz obe grupe.
Otkrili su da vežbači imaju različite strukturne i biološke karakteristike u svom masnom tkivu koje povećavaju kapacitet za skladištenje masti tamo. Nevežbači nisu imali te karakteristike. Konkretno, vežbači su imali više krvnih sudova, mitohondrija i korisnih proteina, a manje vrste kolagena koji može da ometa metabolizam i manje ćelija koje izazivaju upalu.
Ovo je važno jer je najzdravije mesto za skladištenje masti masno tkivo neposredno ispod kože gde su uzeti uzorci, nazvano potkožno masno tkivo. Povećanje kapaciteta za skladištenje masti ovde kroz vežbanje smanjuje potrebu za skladištenjem masti na nezdravim mestima, na primer u masnom tkivu oko organa ili u samim organima.
„U poređenju sa našom prethodnom studijom u kojoj smo ispitivali efekte tromesečnog treninga na masno tkivo, generalno vidimo da su ove razlike snažnije kod ljudi koji redovno vežbaju godinama u odnosu na one koji ne vežbaju“, rekao je Horovic.
Važno je napomenuti da povećanje kapaciteta za skladištenje masti ne znači dobijanje masti, što zahteva prejedanje.
„Ono što to znači je da ako ili kada ljudi dobiju na težini, ovaj višak masti će se skladištiti „zdravije“ u ovoj oblasti ispod kože, pre nego u masnom tkivu oko njihovih organa (visceralna mast) ili akumulacija masti u sami organi, poput jetre ili srca“.
Jedna bolest uzrokovana nezdravim nagomilavanjem masti i kojoj se više pažnje posvećuje u SAD i drugde je nealkoholna masna bolest jetre, koja se najčešće javlja kod ljudi sa prekomernom težinom ili gojaznošću. Višak masnoće se nakuplja u jetri i može izazvati bolesti poput ciroze (najčešće kod alkoholizma) ili raka.
Horovic je rekao da je važno sprovesti dugoročne studije kako bi pratili ljude kako započinju i održavali program vežbanja nekoliko godina da bi videli kako se njihovo masno tkivo menja – čak i ako ne menjaju količinu masnog tkiva koju imaju. Takođe je važno znati da li postoji vrsta ili intenzitet vežbanja koji postiže bolji odgovor u modifikovanju masnog tkiva.
U narednim studijama, tim će takođe ispitati da li masno tkivo dobijeno od onih koji vežbaju i onih koji ne vežbaju funkcioniše drugačije, i da li postoje druge zdravstvene razlike koje se mogu prevesti na zdravlje tkiva i osobe od koje su ćelije potekle.
