Ako vaš predtinejdžer ili tinejdžer preskoči školske aktivnosti i društvene događaje, to može biti više od tipično raspoloženog ponašanja adolescencije, upozorava novo istraživanje.
Biti društveno povučen i imati fizičke tegobe kao što su glavobolja, mučnina ili bolovi u stomaku kao predtinejdžer može povećati rizik od samoubilačkih misli do 16. godine, izvještavaju istraživači.
Dr Džon Dafi, psiholog iz Čikaga koji nije bio uključen u studiju, rekao je za CNN da nalazi odražavaju ono što je video u svojoj praksi.
„To jest, tinejdžeri sa kojima sam radio, a koji su društveno povučeni i iskusili somatske simptome – posebno anksioznost – u ranoj adolescenciji imaju daleko veći rizik od samoubilačkih ideja u srednjoj i kasnoj adolescenciji“, dodao je Dafi. „Ovo je neosporno tačno i zaista snažan argument za ranu intervenciju.“
Duffi je napomenuo da je otkrio da su nalazi posebno rasprostranjeni među dečacima i mladićima. „Mislim da je to dobrim delom zbog činjenice da su devojčice rano prožete bogatim, emotivnim jezikom koji dečacima i danas nedostaje“, rekao je on.
U Sjedinjenim Državama, pokušaji samoubistva i smrtni slučajevi od samoubistva među decom i mladim odraslima su u porastu poslednjih godina, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
U novoj studiji, japanski istraživači su proučavali preko 2.700 adolescenata uključenih u studiju Tokio Teen Cohort, koja je ispitivala mentalni i fizički razvoj tokom adolescencije od 2012. Njihovi roditelji su odgovarali na upitnike o mentalnim simptomima i simptomima ponašanja njihovog deteta u dobi od 10, 12 i 16 godina.
Imati samoubilačke misli definisano je odgovorom „da“ ili „donekle da“ na pitanje „Da li trenutno mislite da ne bi trebalo da budete živi?“ sa 16 godina.
Učesnici koji su iskusili socijalno povlačenje i somatske simptome u dobi između 10 i 12 godina imali su otprilike dva do tri puta veću vjerovatnoću da će imati samoubilačke misli u dobi od 16 godina, pokazalo je istraživanje.
Nalazi su objavljeni 25. januara u časopisu JAMA Netvork Open.
„Kao ljudska bića, mi smo ožičeni za društvenu povezanost“, rekao je dr Kristofer Vilard, saradnik u nastavi psihijatrije na Harvardskoj medicinskoj školi u Bostonu. „Kada je neutralan ili pozitivan, to nas podiže, pomaže našem mentalnom zdravlju, pomaže nam da imamo za šta da živimo. Daje nam perspektivu.“
Društveno povlačenje po izboru obično je više zabrinjavajuće nego povlačenje zbog isključenja druge dece, primetio je Vilard.
Vodeći autor studije dr Šuntaro Ando, vanredni profesor na odseku za neuropsihijatriju na Univerzitetu u Tokiju, rekao je za CNN da roditelji ne bi trebalo da pretpostavljaju „da povučeni simptomi nisu problem jer je dete uvek bilo stidljivo i više voli da bude sama.“
Kada je u pitanju da li je vaše dete samoubilačko, pazite na simptome kao što su ekstremne promene raspoloženja, beznađe, poklanjanje dragih stvari ili opsesija smrću.
Traženje stručne pomoći rano kao preventivni pristup je važno, rekao je Duffi.
I dok pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje može biti kritična, nemojte potcenjivati moć vašeg deteta da pronađe dobrog prijatelja u ljubaznom vršnjaku, sportskom treneru ili porodičnom prijatelju, rekao je Vilard.
