Socijalno povezani stariji ljudi imali su oštriji pad kvaliteta života i zadovoljstva životom i veći porast usamljenosti tokom pandemije nego njihovi izolovaniji kolege, pokazalo je novo istraživanje istraživača UCL (Universiti College London).
Studija, objavljena u časopisu PNAS, analizirala je odgovore na anketu od 4.636 ljudi u Engleskoj (sa prosečnom starošću od 67 godina) između 2018. i kraja 2020. godine.
Koautor profesor Andrev Steptoe, sa Odeljenja za bihejvioralne nauke i zdravlje UCL, rekao je: „Moglo bi se očekivati da će stariji ljudi koji su već bili društveno izolovani biti posebno ranjivi na poremećaje i ograničenja pandemije.
„U stvari, naša studija sugeriše suprotno – da su izolovani stariji ljudi donekle bili zaštićeni od negativnih aspekata ograničenja pandemije, možda zato što su imali manje da izgube u smislu društvenih veza.“
Istraživači su analizirali podatke iz engleske longitudinalne studije starenja, nacionalno reprezentativne studije stanovništva u Engleskoj. Učesnici su intervjuisani 2018-19. i dva puta 2020. — u junu/julu i novembru/decembru.
Nešto manje od trećine (29%) ispitanika je klasifikovano kao socijalno izolovano, u zavisnosti od učestalosti kontakta sa prijateljima i porodicom, da li žive sa partnerom i da li su učestvovali u klubovima, organizacijama ili društvima.
Pre pandemije, ove socijalno izolovane starije osobe imale su lošiji kvalitet života i životno zadovoljstvo i veću usamljenost, ali je tokom 2020. godine njihov pad na ovim prostorima bio manji od društveno povezanih vršnjaka. Zadovoljstvo životom je opalo otprilike upola manje, što je dovelo do toga da izolovani stariji odrasli imaju slično zadovoljstvo životom tokom pandemije kao i odrasli koji su bili društveno povezaniji.
Vodeći autor Clarin Kung, viši istraživač na UCL Odeljenju za nauku o ponašanju i zdravlje, rekla je: „Verovatno je da su socijalno povezani stariji muškarci i žene iskusili veći poremećaj u svojim uobičajenim rutinama i ritmovima. Nasuprot tome, izolovaniji pojedinci mogu imati doživeli su relativno manje promena u svom svakodnevnom životu, pri čemu su njihove uobičajene rutine i aranžmani verovatno bili manje skloni poremećajima zbog ograničenja tokom pandemije.
„Naši nalazi naglašavaju potrebu da se brinemo o izolovanim starijim odraslim osobama, ali i da budemo pažljivi u vremenima kriza na uticaj velikih poremećaja u društvenim aktivnostima.
Za razliku od ovih efekata, studija je otkrila da izolovani odrasli doživljavaju veći pad nivoa fizičke aktivnosti, povećavajući jaz između ove dve grupe, i da su i dalje verovatnije zabrinuti za svoje buduće finansije. Oni u proseku nisu promenili svoju verovatnoću korišćenja interneta, dok su društveno povezani vršnjaci više koristili internet.
Studija je dobila podršku britanskog Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja i socijalne zaštite (NIHR) i Saveta za ekonomska i socijalna istraživanja (ESRC), kao i američkog Nacionalnog instituta za starenje.
