Upotreba jezika u društvenim medijima može biti korisno sredstvo za društvene naučnike, jer odražava uslove života u oblastima iz kojih potiču objave.
„Postoji korelacija između društvenih nejednakosti i jezičkih obrazaca u društvenim medijima“, kaže vanredni profesor Lucas M. Bietti na Odeljenju za psihologiju NTNU.
Istraživači su proučavali 30 miliona Ks/Tvitter postova iz Sjedinjenih Država. Oni su uporedili jezik koji se koristi u tvitovima sa životnim uslovima u okruzima iz kojih su tvitovi postavljeni.
„Način na koji koristimo jezik otkriva nešto o nama samima i uslovima u kojima živimo“, kaže Bieti.
Na ovoj studiji je sarađivao sa postdoktorskim kolegom Erikom Majorom sa Univerziteta u Bazelu. Rezultati su sada objavljeni u časopisu Heliion.
„Jezički obrasci otkrivaju da, u proseku, ljudi iz etničkih manjina pokazuju jasnije znake depresije i nižu prilagodljivost“, kaže vanredni profesor Bieti.
Niža prilagodljivost je termin koji se koristi da opiše kako ljudi reaguju na velike promene, kao što je gubitak posla.
Istraživači su takođe otkrili korelacije između toga koliko je neko područje bogato ili siromašno i udela etničkih manjina koje pokazuju znake depresije i slabe prilagodljivosti.
„Što je neko područje siromašnije i što je veći udeo etničkih manjina, to su jasniji jezički znakovi depresije i niske prilagodljivosti u ovoj oblasti“, kaže Bieti.
Generalno, mnoge etničke manjine u Sjedinjenim Državama imaju niži nivo obrazovanja i niže prihode od većine.
Bietti i gradonačelnik su prethodno istražili jezik koji se koristi na Ks/Tvitter-u u odnosu na doba nedelje kada se poruke šalju. Ta studija je pokazala da se mnogo pozitivnije koristi popodne nego ujutru, što je za većinu ljudi najprometnije doba dana.
Naše emocije uglavnom postaju jače van radnog vremena, a najviše volimo sebe kako se vikend približava.
Gledano zajedno, postovi na društvenim mrežama odražavaju stvarnost.
„Analiza jezičkih obrazaca u objavama na društvenim mrežama je korisna metoda koja nam može pomoći da razumemo trendove u mentalnom zdravlju“, kaže Bieti.
Metoda nam omogućava da uporedimo raspoloženje ljudi na određenom području u različito vreme i tokom vremena.
„Metoda je posebno korisna kada podaci o javnom zdravlju iz nekog područja nedostaju ili nisu dovoljno dobri“, kaže Bietti.
Između ostalog, metoda nam može pomoći da procenimo uticaj koji značajni događaji imaju na mentalno zdravlje.
„Indikatori nam mogu pokazati gde treba da sprovodimo različite zdravstvene kampanje i društvene inicijative, posebno u oblastima gde su uslovi života lošiji nego drugde“, kaže Bieti.
