Nedavna studija istraživača sa Triniti koledža u Dablinu u saradnji sa međunarodnim partnerima iz Latinske Amerike i Sjedinjenih Država otkrila je direktnu vezu između strukturne nejednakosti i promena u strukturi mozga, kao i uticaj na starenje i demenciju. Istraživanje je objavljeno 27. decembra u časopisu Prirodno starenje.
U studiji, koja je deo istraživačkog projekta ReDLat (Multipartner Consortium for the Expansion of Dementia Research in Latin America), tim je analizirao kako socioekonomske razlike, merene putem GINI indeksa, utiču na zdravlje mozga širom Amerike, posebno u Latinskoj Americi i među Latinoamerikancima u SAD-u.
Glavni nalazi studije:
- Viši nivoi društvene nejednakosti povezani su sa smanjenjem volumena mozga i poremećajem moždanih veza, posebno u delovima mozga koji su odgovorni za pamćenje i kognitivne funkcije, kao što su temporo-posteriorni regioni i cerebelum.
- Efekti su bili izraženiji u Latinskoj Americi, što ukazuje na specifičnu ranjivost ove populacije na socioekonomske stresore.
- Kod Latinoamerikanaca sa Alzheimerovom bolešću zabeleženi su najteži uticaji, sugerišući da ekološki stresori povezani sa strukturnom nejednakošću mogu pogoršati neurodegeneraciju.
- Suprotno tome, blaži efekti primećeni su kod osoba sa frontotemporalnom lobarnom degeneracijom, što podržava hipotezu o jačem genetskom uticaju na ovo stanje.
Istraživači su takođe otkrili da su ovi efekti opstajali čak i nakon uzimanja u obzir faktora kao što su obrazovanje, starost, pol i kognitivne sposobnosti, naglašavajući nezavisnu ulogu društvenih faktora na makro nivou u oblikovanju zdravlja mozga. Ovi nalazi pokazuju da društvene nejednakosti imaju dalekosežne posledice na zdravlje mozga, bez obzira na specifičan socioekonomski status pojedinca.
Agustina Legaz, dr., prva autorka studije, ističe da je važno uzeti u obzir ne samo pojedinačne društvene determinante zdravlja, već i makro faktore kao što su socioekonomske nejednakosti, koje se biološki ugrađuju u organizam. Legaz napominje da ovo istraživanje otvara put za dalja istraživanja bioloških mehanizama koji povezuju agregatnu nejednakost sa procesima starenja i neurodegeneracije.
Dr Agustin Ibáñez, profesor globalnog zdravlja mozga na Triniti koledžu, i odgovorni autor, dodao je da ovi nalazi naglašavaju kritičnu ulogu strukturne nejednakosti u oblikovanju zdravlja mozga. S obzirom na to da je stopa demencije posebno visoka u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, istraživanje poziva na ciljane intervencije koje mogu smanjiti disparitete u zdravlju mozga, specifične za svaku regiju.
Studija poziva na pristup na više nivoa u rešavanju pravednosti u zdravlju mozga. Istraživači ukazuju na važnost ispitivanja drugih makro faktora koji utiču na zdravlje mozga, kao što su demokratsko upravljanje, zagađenje vazduha, migracije, klimatske promene i pristup zelenim površinama. Identifikovanje i rešavanje ovih faktora može dovesti do ciljanih intervencija koje ublažavaju ubrzano starenje mozga i smanjuju opterećenje demencijom u ugroženim zajednicama.
Ova studija predstavlja važan korak u razumevanju kako društvene nejednakosti mogu imati dugoročne biološke posledice na zdravlje mozga, što je posebno relevantno u kontekstu globalnog starenja i rasta broja ljudi sa demencijom.
