Tifusna groznica je možda retka u razvijenim zemljama, ali ova drevna pretnja, za koju se smatra da postoji milenijumima, još uvek predstavlja veliku opasnost u našem savremenom svetu.
Prema nedavnim istraživanjima, bakterija koja izaziva tifusnu groznicu razvija veliku otpornost na lekove i brzo zamenjuje sojeve koji nisu otporni.
Trenutno su antibiotici jedini način za efikasno lečenje tifusa, koji izaziva bakterija Salmonella enterica serovar Tiphi (S Tiphi). Ipak, tokom poslednje tri decenije, otpornost bakterije na oralne antibiotike raste i širi se.
U studiji iz 2022. godine, istraživači su sekvencirali genome 3.489 sojeva S Tiphia koji su bili ugovoreni od 2014. do 2019. godine u Nepalu, Bangladešu, Pakistanu i Indiji, i otkrili porast ekstenzivno otpornih na lekove (KSDR) Tiphi.
KSDR Tiphi nije samo otporan na antibiotike na prvoj liniji, kao što su ampicilin, hloramfenikol i trimetoprim/sulfametoksazol, već raste i otporan na novije antibiotike, kao što su fluorokinoloni i cefalosporini treće generacije.
Što je još gore, ovi sojevi se globalno šire velikom brzinom.
Dok većina slučajeva KSDR Tiphi potiče iz južne Azije, istraživači su identifikovali skoro 200 slučajeva međunarodnog širenja od 1990. godine.
Većina sojeva je izvezena u jugoistočnu Aziju, kao i u istočnu i južnu Afriku, ali superbakterije tifusa su takođe pronađene u Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Državama i Kanadi.
„Brzina kojom su se pojavili i širili visokorezistentni sojevi S. Tiphi poslednjih godina pravi je razlog za zabrinutost i naglašava potrebu za hitnim proširenjem mera prevencije, posebno u zemljama sa najvećim rizikom“, rekao je specijalista za zarazne bolesti Džejson. Andrevs sa Univerziteta Stanford u vreme objavljivanja rezultata.
Naučnici već godinama upozoravaju na tifus otporan na lekove. U Pakistanu je 2016. identifikovan prvi KSDR soj tifusa. Do 2019. postao je dominantan genotip u naciji.
Istorijski gledano, većina KSDR sojeva tifusa se borila sa antimikrobnim sredstvima treće generacije, kao što su kinoloni, cefalosporini i makrolidi.
Ali do ranih 2000-ih, mutacije koje daju otpornost na kinolone činile su više od 85 procenata svih slučajeva u Bangladešu, Indiji, Pakistanu, Nepalu i Singapuru. Istovremeno je zavladala i rezistencija na cefalosporine.
Danas je ostao samo jedan oralni antibiotik: makrolid, azitromicin. I ovaj lek možda neće delovati još dugo.
Studija iz 2022. otkrila je da se mutacije koje daju otpornost na azitromicin sada takođe šire, „ugrožavajući efikasnost svih oralnih antimikrobnih sredstava za lečenje tifusa“. Iako KSDR S Tiphi još nije usvojio ove mutacije, ako jeste, u ozbiljnoj smo nevolji.
Ako se ne leči, do 20 odsto slučajeva tifusa može biti fatalno, a danas ima 11 miliona slučajeva tifusa godišnje.
Buduće epidemije mogu se donekle sprečiti konjugovanim vakcinama protiv tifusa, ali ako se pristup ovim vakcinama ne proširi globalno, svet bi uskoro mogao imati još jednu zdravstvenu krizu.
„Nedavna pojava KSDR-a i S Tiphi otpornog na azitromicin stvara veću hitnost za brzo širenje preventivnih mera, uključujući upotrebu tifusnih konjugiranih vakcina u zemljama sa endemskim tifusom“, pišu autori.
„Takve mere su potrebne u zemljama u kojima je prevalencija rezistencije na antimikrobne lekove među izolatima S Tiphi trenutno visoka, ali s obzirom na sklonost međunarodnom širenju, ne bi trebalo da budu ograničene na takva okruženja.
Južna Azija je možda glavno središte za tifusnu groznicu, koja čini 70 odsto svih slučajeva, ali ako nas je COVID-19 nečemu naučio, to je da se varijante bolesti u našem modernom, globalizovanom svetu lako šire.
Da bi se to sprečilo, zdravstveni stručnjaci tvrde da nacije moraju proširiti pristup vakcinama protiv tifusa i investirati u nova istraživanja antibiotika. Jedna nedavna studija u Indiji, na primer, procenjuje da ako se deca vakcinišu protiv tifusa u urbanim sredinama, to bi moglo sprečiti do 36 procenata slučajeva i smrti od tifusa.
Pakistan trenutno prednjači na ovom frontu. Bila je to prva nacija na svetu koja je ponudila rutinsku imunizaciju protiv tifusa. Zdravstveni stručnjaci tvrde da više nacija treba da sledi njihov primer.
Otpornost na antibiotike jedan je od vodećih uzroka smrti u svetu, koji oduzima živote više ljudi nego HIV/AIDS ili malarija. Tamo gde su dostupne, vakcine su jedno od najboljih sredstava koje imamo da sprečimo buduću katastrofu.
Nemamo vremena za gubljenje.
