Prema novim istraživanjima, manje je verovatno da će bebe koje su dojene ili delimično dojene duže od šest meseci dobijale napitke zaslađene šećerom i slatke ili slane grickalice pre 12 meseci.
Najnovija studija, koju je vodio Univerzitet u Glazgovu i objavljena u Maternal & Child Nutrition, razmatrala je veze između dojenja i komplementarnog hranjenja, inače poznatog kao proces odvikavanja, gde bebe dobijaju samo deo hranljivih materija iz mleka i moraju da konzumiraju sve raznovrsnija ishrana.
Rezultati, koji su koristili podatke od 2.730 roditelja u škotskom istraživanju majčinih novorođenčadi i ishrane, otkrili su brojne pozitivne veze između dojenja od šest meseci ili duže i rane dijete za bebe. Sve u svemu, istraživači su otkrili da je veća verovatnoća da će bebe koje su dobijale bilo koju količinu majčinog mleka do i starije od 6 meseci imati ishranu koja prati preporuke za komplementarno hranjenje, uključujući manju verovatnoću da im se nudi čvrsta hrana pre 6 meseci.
Od 6 meseci starosti, preporučuje se da se bebe upoznaju sa odgovarajućom porodičnom hranom, počevši od jednostavnih pirea, a kasnije se pređu na više teksturirane obroke i hranu veličine prsta. Trenutni saveti sugerišu da se bebama rano nudi zeleno i gorko povrće i da se izbegava dodavanje soli i šećera u hranu. Treba izbegavati zaslađena pića i „poslastice“ kao što su čokolada ili čips.
U ovoj studiji je manja verovatnoća da će bebe koje su dojene šest meseci ili više dobijati poslastice (15% naspram 45% beba hranjenih adaptiranim mlekom) i zaslađena pića (11% naspram 20% beba hranjenih formulom).
Pored toga, u poređenju sa bebama hranjenim adaptiranim mlekom, odojčad koja je dobila bilo koju količinu majčinog mleka posle šest meseci imala je veću verovatnoću da će početi da uzima čvrstu hranu u preporučenom uzrastu od 6 meseci ili više (37% naspram 66% beba hranjenih veštačkom hranom) . Istraživači su takođe otkrili da je manja verovatnoća da će bebama koje su dojile šest meseci biti ponuđena komercijalna hrana za bebe (31% naspram 53% beba hranjenih formulom). Sve ove asocijacije su ostale čak i nakon što su se istraživači prilagodili sociodemografskim faktorima.
Od 2.730 ispitanih u škotskoj anketi o dojenčadi i ishrani majki, 20% beba je hranjeno isključivo formulom, dok je 48% nastavilo da doji nakon šest meseci. Uprkos tome što su kasnije započeli proces odvikavanja, odojčad koja su dojena nakon 6 meseci jela su isti broj grupa hrane i obroka kao i bebe hranjene adaptiranim mlekom, i bila je podjednaka verovatnoća da će sama hraniti i pire i hranu za prste.
Istraživačka grupa, koju predvodi dr Ada Garsija, proučava uticaje komercijalne hrane za bebe više od jedne decenije. Rad grupe se fokusirao na oblasti uključujući kvalitet komercijalne hrane za bebe, otkrivajući da veliki broj ovih proizvoda ima visok sadržaj šećera, i kao rezultat toga može da promoviše slatki zub kod odojčadi i podstakne grickanje prerađene hrane.
Dr Garsija, vodeći autor studije sa Univerziteta u Glazgovu, kaže: „U ovoj studiji smo mogli da primetimo da nejednakosti u ishrani počinju već od 6-12 meseci. Ovo je zabrinjavajuće, jer su navike u ishrani razvijene i uspostavljene rano u životu, i može biti teže promeniti ih kasnije.
„Naše istraživanje sugeriše da nastavak promovisanja dojenja, gde je to moguće, može pomoći u zaštiti zdravlja beba, zajedno sa pomaganjem u uspostavljanju zdravog ponašanja u ishrani od malih nogu.“
