Konzumiranje velikih količina hrane sa dodatkom šećera moglo bi da ima hiperaktivan efekat na biološki sat tela koji otkucava, čak i kada ostatak ishrane osobe inače ostane zdrav.
Novo istraživanje među 342 crno-bele sredovečne žene otkrilo je da one koje jedu velike količine dodatog šećera imaju ćelije „starijeg izgleda“.
Nalazi bi mogli pomoći da se objasni zašto neki ljudi stare brže ili sporije od drugih koji su živeli isti broj godina. Unos šećera mogao bi biti važan, zanemaren faktor.
Naučnica za hranu Barbara Laraja sa Kalifornijskog univerziteta Berkli kaže da je, na osnovu rezultata nje i njenih kolega, izbacivanje 10 grama dodatog šećera svakog dana „slično vraćanju biološkog sata za 2,4 meseca unazad, ako se održi tokom vremena“.
Pored povremenih mutacija, naša DNK može akumulirati manje trajne izmene tokom vremena. Ove takozvane epigenetske promene često deluju kao hemijski katanci, deaktiviraju gene i menjaju način na koji se genetski kod tela izražava na neko vreme.
Kolekcija prolaznih izmena se naziva epigenetički sat i može biti koristan način da se pogodi prava biološka starost osobe. Naučnici mogu da pročitaju epigenetske promene kako bi bolje razumeli koliko je ćelija stara i kakva je oštećenja ili stres doživela.
Poznato je da ishrana, način života, genetika i bolesti utiču na to koliko brzo otkucava epigenetski sat osobe, ali ovo je jedna od prvih studija koja ispituje kako šećer posebno igra ulogu. Takođe uključuje raznoliku kohortu.
Nalazi sugerišu da dodatni šećer može brže promeniti epigenetske prekidače vezane za starenje nego što ih zdravija hrana može isključiti, bez obzira na to da li su prisutni i zdravi hranljivi sastojci.
Učesnice koje su jele ishranu bogatu vitaminima, mineralima i antioksidansima, na primer, imale su ćelije epigenetskog uzrasta ‘najmlađe’. Uočeno je da oni na mediteranskoj ishrani imaju najsporije epigenetske satove.
Ipak, što je osoba svakodnevno unosila više šećera, naučnicima se činila starijom njen DNK pljuvačke, čak i kada su njihovi obroci bili bogati hranom koja održava i popravlja DNK.
Ovo je bilo tačno čak i kada se uzme u obzir obrazovanje, faktori načina života i trenutno zdravlje učesnika.
U proseku, žene u studiji jele su nešto više od 60 grama šećera dnevno, iako su neke jele više od 300 grama dnevno.
Iz perspektive, Američko udruženje za srce preporučuje ograničavanje dodanih šećera na oko 25 grama za žene i 36 grama za muškarce, definišući ih kao dodatnu kašičicu sirupa ili posipanje slatkoće koja se stavlja u hranu tokom pripreme, povrh njihovog prirodnog sadržaja monosaharida i disaharida. .
Nalazi sugerišu da dodatni šećer može značajno da ubrza starenje ćelija, ali je važno napomenuti da je ova studija zasnovana samo na podacima o hrani prikupljenim tokom tri neuzastopna dana i jednom brisu pljuvačke.
Prethodne studije su sugerisale da ćelije mogu izgledati epigenetski „mlađe“ ili „starije“ u zavisnosti od toga kada je u danu uzorkovana njihova DNK, tako da su potrebne dugoročne studije među oba pola pre nego što se mogu izvući dalji zaključci.
„Znali smo da su visoki nivoi dodatog šećera povezani sa pogoršanim metaboličkim zdravljem i ranom bolešću, verovatno više od bilo kog drugog faktora u ishrani“, objašnjava naučnik o ponašanju Elisa Epel sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku.
„Sada znamo da je ubrzano epigenetsko starenje u osnovi ovog odnosa, a ovo je verovatno jedan od mnogih načina na koje prekomerni unos šećera ograničava zdravu dugovečnost.“
Studija je objavljena u JAMA Network Open.
