Članak objavljen u Journal of Functional Foods opisuje studiju u kojoj su miševi kojima je dat oralni dodatak ekstra devičanskog kokosovog ulja razvili značajne promene u unosu hrane, povećanju telesne težine, anksioznom ponašanju i centralnom nervnom sistemu, masnom tkivu i upalu jetre.
Istraživači su takođe otkrili da je smanjen kapacitet ključnih metaboličkih hormona leptina i insulina da aktiviraju ćelijske mehanizme odgovorne za sitost i kontrolu nivoa šećera u krvi, kao i da su stimulisani biohemijski mehanizmi uključeni u sintezu masti.
„Nalazi sugerišu da iako je proces spor i tih, suplementacija kokosovim uljem tokom dugog perioda može dovesti do značajnih metaboličkih promena koje doprinose razvoju gojaznosti i povezanih komorbiditeta“, rekao je Marcio Alberto Torsoni, istraživač u Laboratoriji za metaboličke poremećaje (LabDiMe) na Školi primenjenih nauka Državnog univerziteta Kampinas (FCA-UNICAMP) u državi Sao Paulo, Brazil.
Ima doktorat. funkcionalne i molekularne biologije i završio je postdoktorske stipendije na UNICAMP-ovoj školi medicinskih nauka i Univerzitetu Mičigen u SAD.
LabDiMe je povezan sa Centrom za istraživanje gojaznosti i komorbiditeta (OCRC), jednim od FAPESP-ovih centara za istraživanje, inovacije i diseminaciju (RIDC), i Centrom za metaboličko programiranje i perinatalni menadžment (MPPM).
Prekomerna potrošnja životinjskih masti povezana je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, kao i gojaznosti i dijabetesa. Jedna od komponenti ove dijete je holesterol, ali ova vrsta masti sadrži i zasićene masne kiseline, koje mogu da aktiviraju inflamatorne procese preko receptora sličnog 4 (TLR-4) i mogu dovesti do bolesti.
Zasićene masne kiseline se takođe mogu dobiti iz drugih izvora, kao što su biljke. Oni čine 90% lipida u kokosovom ulju, na primer. Iako kratkolančane masne kiseline čine veliki udeo, a one su korisne jer smanjuju upalu, zasićene masne kiseline u kokosovom ulju su dovoljne da aktiviraju upalne puteve i uzrokuju oštećenje različitih vrsta ćelija.
„Potrošnja kokosovog ulja kao deo uobičajene ishrane ili kao dodatak ishrani značajno se povećala u populaciji“, rekao je Torsoni. Problem je što se u većini slučajeva konzumira bez uputstva nutricioniste, koji može prilagoditi dnevnu dozu u skladu sa potrebama pojedinca.
Da bi saznali da li dnevna konzumacija kokosovog ulja tokom dužeg perioda može da izazove zdravstvene probleme, istraživačka grupa je koristila životinjski model koji uključuje zdrave miševe kojima je davana dnevna doza kokosovog ulja tokom osam nedelja. Ova količina kokosovog ulja je u kalorijama bila ekvivalentna oko supene kašike (13 g) dnevno, ili 5% kalorija iz zasićenih masti u ishrani odrasle osobe odgovarajuće težine za njihov uzrast i visinu.
Kokosovo ulje treba koristiti u malim količinama kao začin ili deo sosa, poželjno sa svežim ili minimalno prerađenim povrćem, rekao je Torsoni. Ovo je savet Smernica za ishranu Ministarstva zdravlja za brazilsku populaciju, koje takođe preporučuju „adekvatnu i zdravu ishranu… harmoničnu po količini i kvalitetu, koja zadovoljava potrebe raznovrsnosti, ravnoteže, umerenosti i zadovoljstva“.
„Kokosovo ulje se ne preporučuje kao dodatak za lečenje bolesti ili vraćanje dobrog zdravlja“, rekao je Torsoni.
