Riba za zdravo srce, bez alkohola za jetru, bogata vlaknima za zdrava creva i bez pušenja da naša pluća budu čista. Uključujemo zdravstvene obzire u naše izbore ishrane. Naši bubrezi se, međutim, često zaboravljaju, kaže naučnica za ishranu iz Vageningena Marijana Gelejnse. Ovo je ozbiljan propust, jer ovi organi u obliku pasulja pročišćavaju našu krv i održavaju nas zdravim. Još gore: broj godina života izgubljenih zbog oštećenja bubrega jednak je broju od raka creva.
Kafa bi se mogla dodati na listu kako bi bubrezi bili zdravi. Ovo je otkrila Anniek van Vesting tokom svog doktorata. istraživanja u oblasti ishrane i zdravlja ljudi. Prethodne studije su već pokazale da postoji veza, ali neke od ovih studija kolege istraživači smatraju kontroverznim. Nova studija na skoro 80.000 holandskih ispitanika izgleda potvrđuje da kafa održava naše bubrege zdravim. Ovo se odnosi na ljude uopšte, ali posebno na osobe sa dijabetesom.
Svaka šoljica kafe je povezana sa smanjenjem oštećenja bubrega, do najviše četiri šoljice. Dve šolje daju više zdravstvenih koristi od jedne, dok tri šolje nude još više prednosti. Ova povećana korist prestaje nakon četiri šolje. Vredi napomenuti da se gore navedeno odnosi na crnu kafu bez šećera ili bilo kojih drugih nezdravih aditiva.
Da li svi treba da počnemo da pijemo crnu kafu da bi nam bubrezi bili u formi? Dvojica nutricionista kažu da je prerano za zvanične preporuke. Prvo, zato što se studija fokusirala isključivo na one koji piju kafu i zdravlje njihovih bubrega. „Studija ne pruža čvrste dokaze“, kaže Geleijnse.
„U ovoj vrsti istraživanja, uvek moramo uzeti u obzir druge ometajuće efekte koji bi mogli biti u igri.“ Van Vesting smatra da drugi istraživači moraju da potvrde nalaze. Pošto su pozitivni efekti kafe najočigledniji za ljude koji imaju dijabetes, naknadna studija bi trebalo da se fokusira na osobe sa dijabetesom u zapadnim zemljama, navodi ona.
Činjenica da malo obraćamo pažnju na zdravlje naših bubrega nije mnogo iznenađujuća, jer oštećenje bubrega u početku izaziva samo manje tegobe. Umor, svrab i podložnost hladnoći, na primer. Pošto efekti ovih simptoma nisu ni jedinstveni ni izuzetno negativni, hronična bolest bubrega često ostaje nedijagnostikovana sve dok funkcija bubrega ne padne na nivo gde je pacijentu potrebna dijaliza ili transplantacija.
Uprkos očiglednom nedostatku uticaja simptoma, oštećenje bubrega je značajan uzrok smrti. Pogoršanje funkcije bubrega počinje već u dobi od 35 godina. Kao rezultat toga, 1,7 miliona Holanđana sa slabim funkcionisanjem bubrega rizikuje preranu smrt. Na sreću, lekari su sve više u mogućnosti da leče ovu grupu ljudi zbog kontinuiranog unapređenja medicine. Ipak, rana dijagnoza je neophodna, kaže doktor bubrega Ron Gansevoort (Medicinski centar Univerziteta Groningen).
Uprkos brzim rezultatima, Gansevoort je otkrio da su ljudi više motivisani da sarađuju ako se od njih traži da predaju uzorak urina na testiranje nego kada su zamoljeni da se samotestiraju kod kuće. „Šezdeset odsto ispitanika učestvovalo je u testiranju kada im je zatraženo da dostave uzorak urina“, navodi doktorka.
Kada se koristi aplikacija za testiranje, broj ispitanika nije bio veći od četrdeset procenata. Čini se da su kampanje testiranja velikih razmera gde ljudi šalju uzorak urina najbolja strategija za sprovođenje populacijske studije o zdravlju bubrega.
Moramo posvetiti više pažnje našim bubrezima, na primer, kroz sistematsko testiranje i odabirom ishrane koja koristi našim filterima krvi u obliku pasulja. Prema Van Veestingovoj studiji, degradacija funkcije bubrega je dvostruko brža kod dijabetičara i ljudi koji su pretrpeli srčani udar. Tu grupu treba pažljivije pratiti. I, možda, buduće preporuke za ishranu za zdrave bubrege mogu uključivati nekoliko šoljica kafe dnevno.
