Prvo nacionalno istraživanje o igri kod dece predškolskog uzrasta u Britaniji pokazalo je da se devojčice od dve godine starosti manje igraju u prirodi nego dečaci.
Istraživanje je sproveo Univerzitet Ekseter u partnerstvu sa Univerzitetom u Kembridžu i objavljeno u časopisu Journal of Physical Activity and Health. Anketirani su roditelji dece uzrasta od dve do četiri godine koja žive u Engleskoj, Škotskoj i Velsu i otkrivene su rane razlike u vremenu provedenom u prirodi — što može imati dugoročne implikacije, posebno po zdravlje devojčica. Ovo je važno jer su, u poređenju sa dečacima, devojčice manje fizički aktivne i veća je verovatnoća da će imati poteškoća sa svojim mentalnim zdravljem kako stare.
Profesor dečje psihologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ekseteru, Helen Dod, kovodila je studiju. Ona je rekla: „Igra u prirodi ima važne koristi za fizičko i mentalno zdravlje za svu decu. Kada se deca igraju na otvorenom u prirodi, veća je verovatnoća da će biti aktivna, da se igraju na avanturistički način poput penjanja na drveće, i da se povezuju i uče o prirodi.
„Problemi mogu nastati ako deca nisu imala dovoljno prilike da se avanturistički igraju i da nauče kako da upravljaju osećanjima nesigurnosti i anksioznosti na igriv način. Ako su imala dovoljno prilike da uče o tim osećanjima i emocijama kroz igru, možda će manje je verovatno da će reagovati negativno i osećati se preopterećeno kada se suoči sa izazovima kao što je polazak u školu po prvi put.“
Dr Ketrin Hesket, postdoktorski saradnik na Odeljenju za epidemiologiju MRC Univerziteta u Kembridžu, koja je ko-vodila studiju, dodala je: „Bili smo prilično iznenađeni ovim nalazima — zabrinjavajuće je da sa dve godine već vidimo ove razlike u Vreme koje se dečaci i devojčice igraju napolju u prirodi Starija deca imaju tendenciju da budu socijalizovana na određene rodne uloge, a devojčice tada provode manje vremena igrajući se napolju u prirodi Veza između igranja na otvorenom i fizičke aktivnosti, devojčice mogu već biti u nepovoljnom položaju veoma rano u životu.“
Rezultati su takođe pokazali da se deca predškolskog uzrasta opisana kao pripadnici etničkih manjina igraju manje od dece koja su opisana kao belci, a deca koja žive u ruralnim područjima provode više vremena igrajući se od onih koji žive u urbanim sredinama.
Ovo je prvo nacionalno istraživanje igre kod dece predškolskog uzrasta. Profesor Dod i tim su ranije sproveli britansku studiju o igranju dece 2020. godine i fokusirala se na decu uzrasta od pet do 11 godina. Ta studija je pokazala generacijski pad u slobodi dece da se igraju bez nadzora i da su deca koja su provodila više vremena igrajući se na otvorenom imala manje simptoma anksioznosti i depresije. Ovi rezultati su naveli istraživački tim da pokrene inovativni novi projekat koji ispituje da li program poboljšanja igre za škole može imati koristi za mentalno zdravlje dece.
Tim se sada udružio sa organizacijom Outdoor Plai and Learning (OPAL) kako bi realizovao program u osam osnovnih škola širom Ujedinjenog Kraljevstva. Svakoj školi je dodeljen poseban mentor da uvede stimulativniju igru za decu tokom raspusta, uz mogućnost da rizikuju u bezbednom okruženju. OPAL je radio sa preko 1500 škola širom zemlje i ova studija je prva koja procenjuje kako program utiče na mentalno zdravlje dece.
Michael Follett, direktor OPAL-a, rekao je: „Oduševljeni smo što smo se udružili sa Univerzitetom Eketer kako bismo dodali sve veći broj istraživanja koja ocrtavaju prednosti rizika u igri. Iz prve ruke smo se uvjerili u više od hiljadu OPAL škole uči kako je omogućavanje uzbuđenja, istraživanja i avanture tokom igre ključno za zdravlje i dobrobit dece.“
Ruth Noall je direktorka u Peasedovn St John osnovnoj školi u Somersetu, koja je deo studije. Rekla je: „Program je promenio naša vremena za igru, a pozitivan uticaj je bio trenutan. Pre njegovog uvođenja, naša deca jednostavno nisu znala šta i kako da igraju. Bilo je velikih igara jurnjave ili dosta stajanja. Ponašanje dece kao rezultat toga, često smo bili loši nakon što smo se igrali, a mi smo proveli dosta vremena suočavajući se sa posledicama prirodno manje inhibiran, ali program nam je pomogao da angažujemo starije učenike i osiguramo da slušamo njihov glas i da im pružimo iskustvo igranja koje oni žele.“
Kada studija bude završena 2026. godine, profesorka Dod i njen tim na Univerzitetu u Ekseteru pružiće dokaze koji informišu politiku i praksu u vezi sa prilikama za igru dece u školama, a takođe istražuju kako bi se to moglo primeniti u predškolskim ustanovama.
Studija pod nazivom „Britansko istraživanje o igrama dece predškolskog uzrasta: kada, gde i kako avanturistički igraju britanska deca predškolskog uzrasta?“ objavljena je u časopisu Journal of Phisical Activiti and Health.
